“UOPŠTE NE ZNAM ŠTA će MI”

Među retkima je Beograđanka Ana I. (66), jer nema mobilni. Ne želi da ga ima i bude dostupna.

- Nekad bi mi značilo zbog porodice, ali to bi pre svega značilo da nadređeni s posla mogu da me dobiju i van radnog vremena. I stvarno, nije mi potreban, svi su znali da nemam telefon i prilagodili su se. Znali su uvek da sam na poslu u radno vreme, ako treba po nešto da se ode, otići ću, vratiću se i po drugo ako u međuvremenu treba. Što se tiče interneta, dovoljno mi je informacija što čujem preko televizije. Sa rodbinom iz inostranstva čujem se preko skajpa na laptopu, uopšte ne znam šta će mi telefon! To mi je samo neka vrsta obaveze, da moram da znam uvek gde mi je, da li je puna baterija, da li me je neko zvao a nisam čula. Jedino što bih volela sad da imam telefon da mogu da slikam i snimam svoju unuku, ništa drugo - priča ova Beograđanka.