UZ MALO SREĆE, SRBIJA MOŽE DA PROĐE GRUPU
“Ovaj tim može daleko da dogura. To govorim hladne glave, isključujem navijačku strast. Ne znam kada smo imali kompletniji tim i bolje pojedince”.
Milan Jovanović bio je ljubimac navijača reprezentacije Srbije. Ne samo zbog suštinski najvažnije stvari, a to je da uvek ginuo za svaku loptu, već i zbog nekih važnih golova koje je postigao u dresu nacionalnog tima, ali i načina na koji ih je proslavljao. Pogotovo onaj njegov pobedonosni protiv selekcije Nemačke na Svetskom prvenstvu 2010...
Malo je, zaista, takvih igrača, koji su tako požrtvovano igrali za državni tim. Lane je davao celog sebe, ljubitelji fudbala su to umeli da prepoznaju i po tome će biti zapamćen. Dakle, kad je reprezentacija u pitanju, kod njega nije bilo ono “ustao sam na levu nogu, boli me glava, zateže me primicač...”.
Na Mundijal održan u Južnoj Africi 2010. godine Srbija se prvi put kao samostalna država plasirala u velikom stilu, kao prva u kvalifikacionoj grupi, ispred Francuske...
- Sećanja su živa. I mi, koji smo bili neposredni učesnici tih kvalifikacija i samog Svetskog prvenstva, pamtićemo sve to do kraja života. Odigrali smo kvalifikacioni ciklus, kako rekoste, u velikom stilu, imali smo samo jedan poraz. Bili smo veoma kompaktni, utakmice smo pobeđivali i igrali smo sa velikim samopouzdanjem. Imali smo odlične pojedince i dobar sistem. I, naravno, imali smo jednog velikog stratega, čoveka koji nas je ukomponovao na fantastičan način, trenera koji je od svakog našeg igrača izvukao ono najbolje... S velikim ambicijama smo otišli na Mundijal. Imali smo za to pregršt argumenata. A neočekivano smo započeli takmičenje, isto tako ga i, nažalost, završili - kaže Jovanović za “Blic”.
Atmosfera je tada bila svetska, posle toga je gotovo zamrla, da bi tek u poslednje vreme počela malo da se vraća.
- Impuls dobroj atmosferi prevashodno daju dobri rezultati. Ali, to je samo jedna komponenta. Kult reprezentacije je godinama ili decenijama unazad bio uzdrman mnogim eksternim faktorima, koji su dovodili u sumnju čestitost samog ambijenta. Unutar
Milan Jovanović je sa Srbijom igrao na Svetskom prvenstvu 2010. godine u Južnoj Africi, kada smo pobedili Nemnačku, ali nismo uspeli da prođemo grupnu fazu
i oko reprezentacije. Pre svega mislim da su nesportske stvari kreirale taj negativan ambijent i loš, ružan osećaj kod navijača. Radomir Antić je doneo u reprezentaciju veliko znanje, veliki trenerski bekgraund. I doneo je poštenje i čestitost. To su bile njegove vrline. To najpre igrači prepoznaju, pa vrate na terenu. Onda prepozna i publika i lančano se zatim sve događa. Dobar ambijent nije lako napraviti. Mi smo posle tog ciklusa, imali prazan hod od osam godina. Sunovrat. Takve smo šamare dobijali na domaćem terenu, da je mene kao igrača, kasnije i navijača, bilo sramota. Mislio sam da smo iz toga nešto naučili. A onda smo ponovili greške, našem mentalitetu svojstvene. I trenera koji nas je odveo na Svetsko prvenstvo smenili (Slavoljuba
Muslina, prim. aut.). Time smo se svrstali u rang nacija sa afričkog kontinenta. To je, praktično, do tada bio nezabeležen slučaj. Civilizacijski nismo položili ispit. To nema veze sa sportom. I to mnogo govori o nama...
Prebacimo se na aktuelne teme. Lepi dani za naš fudbal...
- Osećam se ponosno. I srećno zbog mladih kolega. Sa strane je izgledalo da je pobeda u Lisabonu izvojevana lako. Ali, pobediti Portugaliju je veliki izazov. Posebno ako imamo u vidu da cela postava igra u najvećim evropskim klubovima. Redovno su u vrhu svetskog fudbala... Sada imamo šansu da se svrstamo u red najboljih. Ova reprezenatcija igra u stilu Dragana Stojkovića. Ja se njega sećam kao igrača. On po trofejima nije najveći, ali sigurno jeste najtalentovaniji srpski fudbaler koga ja pamtim. A možda i generacije koje su starije od mene. On takav profil igrača voli, u našem timu nema ko ne zna da igra fudbal, a na sve to su i diciplinovani, pravi profesionalci. Ne bih da zvučim prepotentno, ali mi smo jedan od favorita iz senke. Ovaj tim Srbije može daleko da dogura. To govorim hladne glave, isključujem navijačku strast. Ne znam kada smo imali kompletniji tim i bolje pojedince. Od veznog reda, do napadača... Imamo na svakoj poziciji po dve opcije. I svaki od tih igrača može da reši utakmicu. Ja uvek verujem da možemo najviše, možda je to profesionalna deformacija. Kada bismo izašli iz grupe, onda bi nam se otvorila situacija. Jeste turnirsko takmičenje specifično, trebaće nam i sreće...
Aleksandar Mitrović je postao najbolji strelac državnog tima svih vremena, a u malenom Fulamu daje redovno golove.
- Mitrović je, po svim parametrima, naš najbolji igrač. I ne samo u ovim vremenima, već verovatno i svih vremena. Činjenica je da je dao za reprezentaciju 50 golova, a ima tek 28 godina. To kako on igra poslednjih nekoliko godina - naučna je fantastika za mene kao bivšeg profesionalca i čoveka koji je
igrao Premijer ligu. Znam koliko je teško dati gol bilo kojoj ekipi, kamoli premijerligaškoj. I to igrajući u timu koji nije baš dominantan. U svakoj ekipi postoji neko ko vuče, ko daje ton svemu. A Mitrović je neverovatno produktivan. Iz svih pozicija pogađa, ima fantastičan osećaj za prostor i vreme. Poseduje veliku snagu, dominira u vazduhu, puca obema nogama i obično puca u okvir gola. To je stvarno neverovatno. On je adut moje pretpostavke da možemo sa svima.
U Kataru ćemo igrati i protiv selekcije Švajcarske, od koje smo popili gorku pilulu na Mundijalu 2018.
- Na meču u Rusiji, koji smo izgubili sa 2:1 od Švajcarske, nismo bili inferiorni. Čak verujem da nas je sudija oštetio, posebno u onoj situaciji kada je propustio da dosudi penal nad Mitrovićem. To su detalji koji često odluče konačan ishod. To je taj faktor sreće, za koji se nadam da će nam biti naklonjen sada. Pa da bude neka kosmička pravda ili bar kompenzacija - dodao je Milan Jovanović.