DAN REPUBLIKE, SVINJOKOLJA I PIONIRA DANAS SAMO RADNI DAN
Već dve decenije ne slavi se veliki praznik koji je padao 29. novembra Danas su tačno dve decenije otkako se u Srbiji više ne slavi 29. novembar, koji se prethodno od Drugog svetskog rata slavio kao Dan republike.
Od pet državnih praznika u nekadašnjoj SFRJ, Dan republike bio je poslednji u kalendaru, ali svakako najvažniji. Praznovao se dva dana i to u našoj zemlji, iako je prethodno ukinut u svim drugim republikama SFRJ, sve do 14. novembra 2002. godine, kada je ukinut odlukom Savezne skupštine SR Jugoslavije. U SRJ, inače, do 1997. se ovaj praznik obeležavao kao Drugo zasedanje AVNOJ-A, ali je potom, da se ne bi slavio praznik “nepostojeće države”, doneta odluka da taj datum označava formiranje Jugoslavije kao republike.
„Ispada da su svinje žrtvovane u slavu bratstva i jedinstva, valjda zato što ovde radnička klasa nikad nije bila sita“
Dan republike bio je i centralni dan za nekadašnje jugoslovenske đake prvake jer su na taj dan postajali pioniri i polagali zakletvu
U SLAVU DVA DOGAĐAJA
Dan republike, kako za “Blic” objašnjava istoričar profesor dr Momčilo Pavlović, praktično se odnosi na dva događaja koja su se dogodila 29. novembra - jednog iz 1943. godine i jednog dve godine kasnije.
- Zvanično zemlja i narod su slavili Dan republike, dan kada su posle izbora za
Ustavotvornu skupštinu 11. novembra 1945, na kojoj su komunisti preko narodnog fronta odneli pobedu nad nepostojećom opozicijom, i na dvogodišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-A, na konstitutivnoj sednici skupštine usvojili i pojedinačno potpisali Deklaraciju o proglašenju republike. Pobednici u ratu su posle rata, tek od 1947. utemeljenje za ovaj praznik našli i promovisali u 29. novembru 1943, danu kada je partizansko vođstvo donelo poznate odluke na Drugom zasedanju AVNOJ-A u Jajcu, koje su proglašene za tekovine narodnooslobodilačke borbe i revolucije. Međutim, ove odluke nisu imale međunarodnopravni legitimitet jer su i kralj i vlada u Londonu još uvek bili legitimni predstavnici Kraljevine Jugoslavije i priznati saveznici. Na terenu u zemlji, su pak, komunisti sa svojim pokretom zadobili savezničko priznanje i obilatu vojnu pomoć i stekli političku i vojnu premoć nad drugim pokretom. Tako su pobednici i preko Dana republike koji su vezali za 1943. godinu, svojoj borbi davali istorijski značaj - objašnjava Pavlović.
Inače, kako podseća, na drugom zasedanju AVNOJ-A u Jajcu kao posebna odluka doneta je ona kojom se Josipu Brozu Titu dodeljuje titula “maršal Jugoslavije”. Uz to, doneta je odluka da se izbegličkoj vladi i kralju Petru Drugom Karađorđeviću zabranjuje povratak u zemlju, te da se ne priznaju obaveze i odluke koje je u inostranstvu u ime Jugoslavije sklopila izbeglička vlada.
- Takozvana Privremena narodna skupština, odnosno Treće zasedanje AVNOJ-A kako su ga komunisti označavali, potvrdio je i ozakonio sve odluke AVNOJ-A i pripremio izborne zakone. Posle održanih izbora na konstitutivnoj sednici oko ponoći 29. novembra 1945. na predlog srpskih delegata u oba skupštinska doma usvojena je pomenuta deklaracija o proglašenju republike. To stanje u Jugoslaviji su saveznici ubrzo priznali – objašnjava Pavlović šta se dogodilo dve godine kasnije.
PRAZNI GRADOVI I FABRIKE
Poput Praznik rada 1. maja i Dan mladosti 25. maja, Dan republike je u doba SFRJ slavljen pompezno. Državni i partijski vrh uz svečane akademije, ordenje i počasne plotune, dok su radnici dva neradna dana koristili da, nešto ređe, odu na kraće putovanje ili do rodnog sela na svinjokolj, što se dešavalo znatno češće.
- U našoj fabrici značajniji od 29. novembra bio je 22. decembar, Dan JNA i fabrike, kada su udarnici dobijali medalje, a jubilejci poneki kućni aparat. Pošto se za Dan republike nisu radila dva dana, a većina je dolazila sa sela, grad bi se prepolovio jer se odlazilo na svinjokolj. Ispada da su svinje žrtvovane u slavu bratstva i jedinstva, ali posle svih ovih godina to je ostala prva i najočitija asocijacija na 29. novembar, valjda i zato što ovde radnička klasa nikad nije bila sita. Porodice koje su ostajale u gradu su to veče provodile uz nešto bogatiju trpezu i TV, jer je posle dnevnika obavezno išao neki partizanski film, a mi, tada mlađi, odlazili smo u kafanu jer se baš na 29. rešavalo i zakazivalo gde će društvo za doček Nove godine - seća se penzioner valjevskog “Krušika” Dragoljub Tešić.
DOBAR DATUM ZA SVADBU
U pojedinim krajevima SFRJ jedan od masovnijih običaja bilo je da se svadbe zakazuju baš na Dan republike, kako bi slavlje bilo još veće i duže trajalo. Dan republike bio je i centralni dan za nekadašnje jugoslovenske đake prvake jer su na taj dan postajali - pioniri.
U školama su pravljene svečane priredbe, čitali su se najbolji zadaci na temu države i Tita, a nakon polaganja zakletve svaki prvak-pionir dobijao bi plavu kapu titovku, crvenu maramu, koju bi im oko vrata vezali stariji đaci, i pionirsku knjižicu.
Nekadašnji pioniri pamte početne stihove “Svečanog pionirskog obećanja”:
„Danas, kada postajem pionir, dajem časnu pionirsku reč: da ću marljivo učiti i raditi i biti veran i dobar drug; da ću voleti našu samoupravnu domovinu Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju; da ću razvijati bratstvo i jedinstvo i ideje za koje se borio Tito; da ću ceniti sve ljude sveta koji žele slobodu i mir!