SRBIJA USKORO U SVE ČVRŠĆEM NATO OBRUČU
“Širenje od Arktika do Zapadnog Balkana, jačanje istočnog krila, utvrđivanje crnomorskih linija”, ovo su rečenice koje su se mogle čuti od čelnika NATO pred dvodnevni samit u Bukureštu.
Sve one, čini se, kako god se okrenu, dotiču i Srbiju, vojnoneutralnu zemlju sa svih strana okruženu snagama Alijanse. Ako se ima u vidu da Srbija zbog rata u Ukrajini praktično više nema mogućnost vojne saradnje sa Rusijom, postavlja se pitanje da li naša država uopšte može više da bude vojno neutralna u pravom smislu te reči?
OD BALTIČKOG DO CRNOG MORA
Da NATO u novonastalim ratnim okolnostima grupiše svoje redove dokaz je upravo samit u Bukureštu, ali i reči generalnog sekretara alijanse Jensa Stoltenberga koji je naglasio “da će NATO učiniti sve da odbrani svoje saveznike”.
- Kao odgovor na agresiju Rusije, NATO pojačava svoje prisustvo od Baltičkog do Crnog mora. Osnovali smo nove borbene grupe, uključujući i onu koju predvodi Francuska ovde u Rumuniji. Kanadski borbeni avioni takođe pomažu da vaše nebo bude bezbedno. A američke rakete “patriot” pojačavaju vašu odbranu - naglasio je
Stoltenberg.
Kako je najavio, na sastanku u Bukureštu ministri spoljnih poslova zemalja NATO razmotriće načine da Alijansa pojača podršku Ukrajini, kao i drugim partnerima koji se, kako tvrdi, suočavaju sa ruskim pritiskom - Bosni i Hercegovini, Gruziji i Moldaviji.
- Ne možemo dozvoliti da Putin pobedi. To bi pokazalo autoritarnim liderima širom sveta da svoje ciljeve mogu postići upotrebom vojne sile. I učiniti svet opasnijim mestom za sve nas. Dakle, u našem je bezbednosnom interesu da podržimo Ukrajinu - kazao je Stoltenberg.
Imajući sve to u vidu, ostaje dilema na koji način će Srbija održati svoj status vojne neutralnosti ako se zna da praktilno više ne može da ima bilo kakav oblik vojne saradnje sa Rusijom.
ZNAČAJNA SARADNJA SA NATO
Istraživač iz organizacije “Novi treći put” Dragoslav Rašeta ističe za “Blic” da Srbija nema pritisak da postane član NATO, ali da ima značajnu saradnju sa tom alijansom.
- Ta saradnja je velika još od prvog Individualnog akcionog plana partnerstva ili IPAP programa 2014. godine odnosno pre rata u Ukrajini. Otkako je počeo rat u Ukrajini saradnja sa NATO je još veća. Mi smo strateški partner sa NATO, imamo odličnu saradnju sa Kforom zbog Kosova još 1999. godine - naglašava Rašeta.
Kako kaže, bez obzira na to teško je zamisliti da će Srbija u bližoj i daljoj budućnosti biti deo NATO.
- Prema poslednjem istraživanju koje smo radili tek 10 odsto građana Srbije podržava ulazak naše zemlje u NATO, a u taj procenat spadaju i oni koji su sigurni u to i koji bi možda hteli da postanemo deo alijanse podvlači Rašeta.
Naš sagovornik apostrofira da Srbija trpi i značajne posledice zbog odluke da bude vojno neutralna.
- Mi zbog te odluke imamo najveći vojni budžet u odnosu na BDP od svih zemalja na celom Balkanu.
SRBIJA IMA NAJVEĆI BUDŽET U ODNOSU OKRUŽENJU NA BDP OD SVIH ZEMALJA U ZBOG NAŠE NEUTRALNOSTI
Takođe, sada zbog rata u Ukrajini više nećemo moći kao ranije da uvozimo rusko vojno naoružanje što znači da ćemo i po tom pitanju morati da se okrenemo Zapadu - zaključuje Rašeta.
SRBIJA će JOŠ DUGO BITI NEUTRALNA
I vojni analitičar Vlade Radulović nema dilemu da će Srbija još dugo ostati vojno neutralna.
- Naša zemlja ima na desetine i stotine aktivnosti sa NATO zemljama što na multilateralnom što na bilateralnom nivou. Zbog rata u Ukrajini situacija se promenila pa praktično nemamo zajedničkih aktivnosti sa ruskom vojskom - naglašava za “Blic” Radulović.
Kako kaže, suštinski smo okruženi zemljama NATOA.
- Takođe, gotovo sve zemlje EU su članice NATO tako da je na neki način to za našu državu prirodno okruženje, ali kao što sam rekao ne očekujem da Srbija postane članica NATO - podvlači Radulović.
Naš sagovornik podvlači da na dvodnevnom samitu
NATO neće biti akcenat na Zapadnom Balkanu.
- Fokus će biti na dve teme. Prvo, da se obezbedi dalja i neometana pomoć Ukrajini u naoružanju u kalibru 155 milimetara i složenim PVO sistemima. Druga tema je jačanje istočnog krila NATO odnosno četiri zemlje: Slovačke, Mađarske, Rumunije i Bugarske. Stvaraće se i nove borbene, multilateralne grupe koje će činiti od 1.000 do 1.500 vojnika - zaključuje Radulović.