DOLAR SA 122 NA 112 DINARA
Tržišna vrednost valuta varira u skladu sa globalnim događajima, pa je tako za jedan američki dolar pre nekoliko nedelja bilo potrebno izdvojiti 122 dinara, a sada “samo” nešto više od 112.
Prema zvaničnim podacima, kod nas se ubedljivo najviše štedi u evrima, a profesor Ljubodrag Savić savetuje da je danas najbolje štedeti u sve tri valute jer je nemoguće da dolar, švajcarski franak i evro istovremeno padnu. Takođe, kao jednu od opcija on navodi i investiciono zlato.
- Ako je u pitanju veliki novac, savetujem štednju u sve tri valute jer će tako ljudi najmanje izgubiti - rekao je profesor Savić.
Tržišna neizvesnost podstiče mnogo štediše da se zapitaju u kojoj valuti je sada najbolje štedeti.
- Trenutno se najviše isplati štedeti u dolarima, ali moj savet ljudima je da u ovo teško vreme ne razmišljaju da li će štedeti u jednoj, drugoj ili trećoj valuti, već u sve tri na duži vremenski rok. Ako je u pitanju kraći vremenski period, može i ovako i onako. Ali, da bi se smanjio rizik, savetujem da ljudi ne drže nikako novac u jednoj valuti, nego da to raspodele u sve tri valute jer ne dešava se nikad da sve tri valute u isto vreme padaju. Ili dolar poraste u odnosu na evro ili se desi obrnuto ili švajcarac stagnira ili raste.
Iako postoji veliki strah od neizvesnosti i gubitka novca, stručnjaci savetuju da nije pametno pri prvoj promeni kursa ići i menjati novac, pa posle ga ponovo vraćati u prvobitnu valutu, u prvom redu zbog provizije.
- Najbolje bi bilo da se ljudi ne opterećuju koja je valuta bolja i da kao skakavci odmah skaču do banke da menjaju iz jedne u drugu.
To se ne radi i to ljudi vrlo dobro znaju, a ne isplati se iz dva razloga. Prvo, sutra već može da bude potpuno drugačija situacija, a drugo konvertovanje iz jedne valute u drugu izuzetno košta. Vi imate kupovni i prodajni kurs. Po jednom kursu vam daju kada dižete dinare iz banke, pa kupite drugu valutu po drugom kursu. To je razlika koja uopšte nije zanemarljiva. Tako da većina građana to i ne radi - rekao je on.
Kako kaže, “ljudi su ranije tradicionalno voleli da štede u švajcarcima, pa otkako se pojavio evro, koriste njega”. Naši građani u bankama imaju ukupno 14,2 milijarde evra, pri čemu je devizna štednja 13,4 milijarde.
Kao jedna mogućnost spominje se i investiciono zlato.
- Jedna od opcija je i investiciono zlato. Prema podatku koji sam nedavno čuo od stručnjaka sa Zapada, u poslednjih 20-30 godina cena zlata je godišnje rasla u proseku osam odsto. Sada neka to svako “stavi sebi u
glavu”. E sad, da razmislimo mi Srbi koji najviše štedimo u evrima, koliko je vrednost evra porasla u poslednje tri-četiri godine, a on ostao na 117 dinara. Onda imamo kamate koje su u jednom trenutku bile 5,5 odsto koliko ja pamtim na oročenu štednju od tri godine, a donedavno se bile 0,15 procenata, pa ćemo doći u situaciju da mi plaćamo bankama da nam čuvaju novac. Nije bilo inflacija, bankama se moglo. Zato neka svako izračuna i razmisli o benefitima ove opcije - ističe on.
- U teškim vremenima ljudi koji imaju veliki novac najčešće razmišljaju ne da li će da zarade, nego da li će da izgube. Oni koji imaju novac, imaju ogroman problem, iako ljudi koji nemaju kažu da je njima lako. Neko izgubi 50 evra, a neko i 50.000 za trenutak. A oni koji imaju milione znaju da nikad zapravo nemaju taj novac jer je sve do berze, menica ili hartija od vrednosti - kaže profesor Savić.
Naši građani u bankama imaju ukupno 14,2 milijarde evra, pri čemu je devizna štednja 13,4 milijarde