ĐACI BEZ MOBILNIH TELEFONA U ŠKOLI?

Novi predlog kao mera za suzbijanje nasilja podelio nastavnike i roditelje Nakon predloga da nedovoljna ocena iz vladanja bude razlog za ponavljanje razreda, kao jedna od mera za suzbijanje nasilja u školama, pojavila se još jedna koja će se razmatrati -

Kako je dan pred proteste nastavnika istakao ministar prosvete Branko Ružić “razmatratraće se da li treba deci ukinuti mogućnost nošenja mobilnih telefona na časovima”. Ipak, on nije detaljnije razrađivao ovaj predlog, odnosno da li đaci uopšte ne bi smeli da nose mobilne u školu ili bi ih pred početak časa odlagali kod nastavnice.

Međutim, nisu ni svi prosvetni radnici i zaposleni u školama za zabranu nošenja mobilnih telefona. Potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija Ana Dimitrijević smatra “da to neće rešiti problem”.

- Oni mogu da ostave telefon po strani tokom časa, pa da tokom odmora uguraju nekog vršnjaka u toalet i da ga pretuku. Moramo da radimo na tome da naučimo decu šta je to empatija, šta je to društveno neprihvatljivo. Treba nam više psihologa i pedagoga – rekla je za TV Prva Ana Dimitrijević.

VIŠE će UČITI, MANJE SURFOVATI NA ČASU

Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola, član grupe za izradu protokola o zaštiti nastavnika, s druge strane kaže za „Blic“, da zabranu mobilnih telefona smatra kao meru koja će zaštiti i nastavnike, i da će učenici više učiti i obraćati pažnju na nastavni plan i program.

- Pozivi koje dobijaju, poruke i društvene mreže im odvraćaju pažnju. Ali, to je ipak minimalna mera, a prava je da u školu uđe stručno lice i da uradi ono što zaista treba. To bi trebao da bude inspektor zadužen za rad sa mladima, sa maloletnicima, koji zna šta treba da pita, koji će doneti odluku i podneće prijavu javnom tužiocu. To je jedino pravilno, a ne da to rade profesori koji nisu stručni za to – kaže Antić.

On navodi primere da profesori i direktori škola prijavljuju slučajeve, ali ne umeju stručno da ispitaju i nađu mere i metode po kojima bi rešili problem.

- Kada je u pitanju autoritet nastavnika u Srbiji, ako je ocena od nula do pet, onda je čista jedinica. Ne kažem da pojedini nastavnici nemaju autoritet, ali većina njih ga ne poseduje zato što su ga srozali, kako društvo, tako i škola, takođe, i roditelji i đaci. Nije nastavnik sam sebe srozao, ali maksimalno je srozan i bukvalno služi da čuva disciplinu u školi – kaže Antić.

Kako kaže, „kako da ne bude srozan kada su jedni đaci izmakli stolicu, a drugi se svi smeju“.

- Trebale su njene kolege odmah da stanu javno uz nju, da pruže podršku, da kažu jedan čas ćemo da ćutimo u znak podrške. Pismo podrške da su napisali, i njoj bi bilo drago – kaže Antić.

NEKI POKUŠAVAJU DA PROŠVERCUJU MOBILNE

Jedna od škola u Srbiji koja je već uvela zabranu korišćenja mobilnih telefona je i OŠ „Kizur Ištvan“u Subotici. Da ne bi remetili održavanje nastave, snimali vršnjake i nastavnike, koristili društvene mreže, telefonirali, učenici uređaju moraju da odlože tokom časa.

- Bilo je pokušaja da predaju jedan, a kod sebe imaju drugi mobilni telefon. Kada se to primeti telefon se oduzima i poziva se roditelj. Mora sve strogo da se sprovodi, i sledeće sedmice zbog porasta nasilja u školama širom Srbije, u dogovoru sa Centrom za nestalu i zlostavljanu decu, organizujemo radionicu na temu bezbednosti – kaže direktor Dejan Anđelović.

Kako kaže, u školi daju sve od sebe, ali je problem mnogo kompleksniji i uloga elektronskih medija i sadržaja koji su dozvoljeni u javnosti je ogromna.

- Neophodna je veća roditeljska kontrola dece kada je internet u pitanju. To se slabo radi. Pitao sam roditelje koliko ih ima roditeljsku kontrolu na internetu, od 32 jedan je ima. Moraju da vode računa šta se gleda, kopira sa Tik Toka. Ako oni kod kuće gledaju nasilne rijalite, deca će to oponašati. Više nemamo dečjih normalnih sadržaja – kaže Anđelović.

On naglašava da su mobilni i internet preuzeli primat, dok je škola definitivno na drugom mestu.

- Na prvom mestu im je internet, pa tek onda škola. Prvo se na internetu informišu, tamo stiču ideale, i kako onda kada dođu u školu da popravljamo stvari? Nasilja je uvek bilo, ali elektronsko nasilje je aktuelno od pre par godina. Kada se nešto desi treba odmah prebaciti učenika nasilnika u drugu školu, a ako i tamo napravi haos poslati ga u treću i to ne na teritoriji grada, već iz Subotice u Sombor, na primer. Nema druge, neka se ljuti ko hoće. Iskreno, deca nisu kriva. Moramo prvi da se zapitamo šta smo deci pružili i šta im prikazujemo.