EU i SAD guraju dijalog o Kosmetu u petu brzinu
Dijalog Beograda i Prištine traje više od 11 godina, ali su Evropska Unija i SAD po svemu sudeći rešili da stave tačku na turbulentne pregovore i serviraju tačno određeni rok za finalizaciju tih planova: mart sledeće godine.
Na sto je za potpisivanje
stavljen francusko-nemački predlog, vašington već prognozira da će “kostur” dogovora biti gotov početkom sledeće godine, diktira formiranje ZSO, a Brisel “tercira” porukama da je “malim sporazumima” kraj.
Za sve to na raspolaganju imaju tri meseca, jasno je da je u pitanju ambiciozan plan što onda navodi na pitanje koji bi to koraci mogli da vode do takvog raspleta događaja? Da li je to intenziviranje dijaloga, još jači pritisak moćnih zemalja ili možda potpuna promena taktike pregovora?
Četvorostrani dokument u koji SAD i EU polažu sve nade oko raspetljavanja kosovskog čvora, francusko-nemački predlog, predstavljen je glavnim akterima dijaloga početkom septembra.
Do sada nije obelodanjen u javnosti, ali se iz šturih izjava moglo čuti da predviđa ulazak Kosova u UN, a za Srbiju ubrzan put u EU i značajnu finansijsku pomoć. Potekao je iz pera zvaničnika u Parizu i Berlinu, ali je i amerika brzo stala uz njega. Šta više, čini se da vašington, svestan moći i uticaja koju ima pre svega na Kosovo, gura obe strane da sednu za sto i stave paraf na dokument.
zso Mora Brzo da se reši
To se bar da zaključiti iz izjave Gabrijela Eskobara, zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan.
- Pročitao sam nemačko - francuski plan za Kosovo, mislim da je dobar za obe strane, i čini mi se realističan. Dogovor će zavisiti od obe strane, ali očekujem da ćemo u martu sledeće godine imati njegov kostur - rekao je Eskobar, uz napomenu i da će ZSO biti formirana.
Kako je istakao, to je stvar koja mora da se reši.
- Nikome ne pomaže zamrznuti konflikt usred Evrope, jedini na ovim prostorima - naveo je on.
Ništa manje ambicije nema ni EU, ako je verovati specijalnom izaslaniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku.
- Poslednjim sporazumom od 23. novembra okončani su mali sporazumi, strane će se fokusirati na širi plan - ukazao je Lajčak.
Samo fokusiranje neće biti potrebno, već i konkretni potezi. Jedan od njih mogao bi da bude dolazak Lajčaka u Beograd i Prištinu, najavljen za sledeću nedelju, a logično je očekivati i sastanak predsednika Srbije aleksandra vučića i kosovskog premijera aljbina Kurtija u Briselu.
šatl diplomatija ili svi U Hotel
Da li je to dovoljno? “Nije”, jasno za “Blic” kaže bivši diplomata Srećko Đukić. On smatra da dosadašnja taktika EU i SAD neće uroditi plodom i da metodologija pregovora mora drastično da se promeni.
- Treba da se okrenu šatl diplomatiji, a to znači da Lajčak ne dolazi u region jednom mesečno ili ređe. Treba da bude kod nas jednom nedeljno, ali i da se organizuju susreti glavnih pregovarača. Druga metoda bi mogla da bude da Nemačka, Francuska, EU i SAD pozovu vučića i Kurtija na konferenciju u Brisel, u hotel, i da ih ne puštaju odatle dok se ne dogovore. Nešto nalik događajima u Dejtonu, i u tom slučaju dogovor se postiže za nedelju dve. Inače sve ovo liči na zidanje Skadra - ocenjuje Đukić.
Jedino tako je, smatra on, moguće realizovati najavljene rokove.