ŠARM BEOGRADA NA ULICAMA PRAGA

U Narodnoj biblioteci Srbije u toku je izložba fotografija “Primenjena nostalgija”, u organizaciji Ministarstva za evropske integracije, povodom češkog predsedavanja Saveta EU, a možete je posetiti do 10. decembra.

Projekat “Primenjena nostalgija” zamišljen je kao serija zajedničkih izložbi fotografija autora iz Srbije i jednog iz zemlje predsedavajuće EU kako bi se unapredila kulturna saradnja. autorka iz Srbije Snežana Krstić boravila je u Pragu i fotografisala mesta, arhitekturu i ljude koji su je podsetili na Beograd, a istovremeno je Čeh David Tješinski u glavnom gradu Srbije pronalazio sličnosti sa češkom prestonicom.

Otvaranju izložbe 25. novembra prisustvovali su ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, šef Delegacije EU Emanuele Žiofre, ambasador Češke Tomaš Kuhta i upravnik narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo.

Miščevićeva je ocenila da su autori odlično uradili posao i rekla da će u Pragu izložba biti otvorena 5. decembra u Češkoj akademiji nauka. Dačić je rekao da predsedavanja EU “brzo prolaze, ali za šest meseci možemo da unapredimo odnose”.

Sa fotografom Snežanom Krstić pričali smo o tome da li je ovaj zadatak bio zahtevan za nju, o utiscima koje nosi iz Zlatnog grada, ali i o vanvremenskoj umetničkoj disciplini koju je izabrala za svoju profesiju.

Moć fotografije je od njenog nastanka neprevaziđena u odnosu na sve druge vrste umetnosti. U čemu je njena tajna?

- Fotografija je proistekla iz mnogih umetničkih disciplina. Fotografija i slikarstvo oduvek su imali dodirnih tačaka, počevši od kompozicije pa nadalje, čak i dan-danas na prijemnom ispitu za fotografiju polažete crtanje, koje nekada može biti i presudno. Fotografija je omogućila reprodukovanje umetničkih dela i time ih učinila dostupnim širokoj publici. na primer, svi znamo za dela Brojgela i pre nego što imamo priliku da negde otputujemo i vidimo radove uživo, ali to ne umanjuje vrednost umetničkog dela kada pred njim stojimo, već samo potpomaže našem širem obrazovanju. Moć fotografije je njena verodostojnost, ali kao i svaka druga moć, s vremenom bledi i sve više se gubi s pojavom fotošopa, dok sa druge strane takva vrsta nadograđene fotografije stvara

potpuno drugi pravac u fotografiji.

koliko se menja percepcija posmatrača kad gleda neki prizor golim okom, a zatim isto to kroz objektiv fotoaparata? da li je fotografija “izoštrena” slika?

- Za fotografa je svaki trenutak fotografija, vrlo često kažemo onda kada kod sebe nemamo aparat - “uh, kako je ovo dobra slika”. naravno da nije samo izoštrena slika, svako od nas doživi trenutak na drugačiji način, iz drugačijeg ugla.

da li je odlična fotografija proizvod dobro uhvaćenog trenutka?

- Zavisi šta se podrazumeva kada se kaže trenutak. nije to samo neko određeno dešavanje u datom momentu, mora se poklopiti više faktora,

PROJEKAT “PRIMENJENA NOSTALGIJA” OSMIŠLJEN JE VEOMA DOBRO, SA CILJEM DA NAĐE NEKI ZAJEDNIČKI IMENITELJ DVA GRADA KOJI NA PRVI POGLED NEMAJU DODIRNIH TAČAKA - PRIČA AUTORKA IZLOŽBE

IZLOŽBA JE OTVORENA 25. NOVEMBRA U NARODNOJ BIBLIOTECI, U ORGANIZACIJI MINISTARSTVA ZA EVROPSKE INTEGRACIJE

dobro svetlo, šta se dešava oko naše fokusne tačke, mora postojati neka emocija koja će se osetiti dok kasnije posmatramo to što smo snimili. To važi i za dokumentarnu fotografiju, čak i za svakodnevnu tabloidnu.

ako za fotografiju kažemo da je vanvremenska kategorija, da li je potrebno pratiti trendove?

- Ako ste mislili da je fotografija bezvremena, neponovljiva, odgovor je i da i ne. Kako tehnologija napreduje, moramo se truditi da budemo u korak sa tim napretkom, a što se fotografije tiče, zavisi od interesovanja fotografa, da li je umetnička fotografija, dokumentarna… Sve više fotografa se s vremena na vreme vrati analognoj fotografiji, a istovremeno svi u skladu sa svojim mogućnostima kupuju novije modele, koji donose brojne olakšice i prednosti.

Gledajući vaš rad, ali i u razgovoru sa vama j rekla bih da ste perfekcionista. da li vam ta osobina odmaže u poslu?

- Mislim da je sasvim prirodno težiti perfekcionizmu kako bismo stalno mogli da napredujemo.

Projekat „Primenjena nostalgija” je serija zajedničkih izložbi fotografija dva fotografa j iz Srbije i iz zemlje predsedavajuće EU, sa određenom temom. da li je bilo teško uraditi “namenske” fotografije?

- Projekat “Primenjena nostalgija” traje godinama, veoma dobro je osmišljen, sa ciljem da nađe neki zajednički imenitelj dva grada koji na prvi pogled nemaju nikakvih dodirnih tačaka. Baš iz tog razloga ni zadatak fotografa nije nimalo jednostavan. Moj je bio da se tamo osetim kao da sam u Beogradu i zabeležim te trenutke na sto različitih fotografija, što, moram priznati, nije bilo nimalo lako.

zlatni grad vekovima je inspiracija umetnicima. koje su vaše impresije?

- To je bila moja prva poseta Pragu, boravila sam nedelju dana. Inače ne volim unapred da se pripremam za fotografisanje, da bih što realnije predstavila svoja osećanja na fotografiji. Tako da je tih nedelju dana bilo zaista neki minimum. Svakako bih jako volela da opet odem, ali kao turista, pošto sam se ovog puta trudila da takva mesta izbegavam, ili se na njima ne zadržavam previše, pa iz tog razloga nisam uspela ni da sačekam otkucaje čuvenog Astronomskog sata.

koje su najveće sličnosti beograda i Praga, a koje razlike?

PRAG ZAISTA JESTE ZLATNI GRAD OD KOG ZASTAJE DAH, A NEKI DELOVI IMAJU SLIČNOST SA BEOGRADOM - KAŽE SNEŽANA KRSTIĆ, FOTOGRAF

- Prag zaista jeste Zlatni grad, od kog vam zastaje dah gde god da se okrenete, ali postoje delovi koji imaju veliku sličnost sa Beogradom, što ne znači da Beograd nije lep na neki svoj način. Impresivno je to što usred Praga možete da se osetite kao da ste na Dorćolu, Senjaku, Novom Beogradu, Kalemegdanu... Prag je grad na reci kao i Beograd, od 14 mostova koliko ih ima, svakako ćete pronaći bar jedan koji je isti kao u Beogradu. Oni su slovenski narod kao i mi, jezik je jako sličan, natpisi, nazivi ulica su razumljivi, tako da se ne osećate kao potpuni stranac.

dok fotografišete, šta je vaša najveća inspiracija?

- Ranije je provejavala melanholija, sada inspiraciju nalazim na terenu u zavisnosti od zadatka. Posao fotoreportera je jako uzbudljiv, svaki dan je drugačiji, ispunjen različitim ljudima i situacijama, pa samim tim i novim izazovima i doživljajima.