ERNEST HEMINGVEJ
Ratne traume i alkoholizam pisca odveli u depresiju, pa u samoubistvo
Moj otac je bio kukavica, upucao se bez razloga - napisao je Hemingvej o smrti svog oca koji je zbog psihičkih problema oduzeo sebi život. ironično, 33 godine kasnije pisac je na isti način izvršio samoubistvo. američki pisac Hemingvej rođen je
21. jula 1899. u Oak parku blizu Čikaga, u državi ilinois. Nakon završene srednje škole radio je kao novinar “kanzas Siti stara” u kanzas Sitiju. Sa osamnaest godina imao je prvi susret sa smrću. U jeku prvog svetskog rata mladi Ernest odlazi na ratište u italiju. Godinama kasnije je u knjizi „Smrt popodne“opisao način na koji je njegova trupa prenosila delove raznesenih tela njihovih saboraca kako bi ih dostojanstveno pokopali.
POSLEDICE PO PSIHU
Svedočenje mnogobrojnim pogibijama za vreme Velikog rata prouzrokovalo mu je posttraumatski poremećaj. Ne mogavši da prevaziđe jezive scene kojih se često prisećao, pisac se već tada odaje alkoholu. iako je rat ostavio velike posledice na njegovu psihu, Hemingvej nastavlja da kao ratni dopisnik izveštava u Grčko-turskom, Španskom građanskom i Drugom svetskom ratu. U mnogim piščevim delima su opisani svirepi doživljaji sa ratišta. Godine 1923. objavljena je Hemingvejeva prva zbirka pripovedaka „Tri priče i deset pesama“, 1924. knjiga „U naše vreme“, a dve godine kasnije prvi roman „Sunce se ponovo rađa“.
U ispovestima nekim od najbližih prijatelja, Hemingvej je ispričao da ga je majka tokom detinjstva oblačila u suknjice i haljinice. kako je govorio, to je radila da bi ličio na svoju stariju sestru. Neki smatraju da se njegov čudan odnos sa majkom reflektovao na odnos sa ženama tokom piščevih kasnijih godina. U ljubavnom životu Ernesta Hemingveja nazire se specifičan šablon. prvi brak je okončao zbog ljubavnice koja je bila mlađa od njegove tadašnje supruge. Ljubavnicom se kasnije oženio i ostavio je kada je upoznao mlađu devojku. Tu devojku, kasnije suprugu je takođe ostavio kada je upoznao 30 godina mlađu, tek punoletnu Meri. Žene je uvek ostavljao prvi, iz straha da on ne bude napušten.
Sa suprugom Meri je 1954.
NAKON PIŠČEVE SMRTI SPEKULISALO SE DA JE POTENCIRAO SVOJU MUŽEVNOST I ČESTO MENJAO PARTNERKE KAKO BI SAKRIO HOMOSEKSUALNOST
godine leteo avionom iznad predela Afrike kada se vozilo srušilo. Srećom, oboje su preživeli sa lakšim telesnim povredama. Sutradan, ukrcavši se na drugi avion kojim će otići do mesta na kome mogu dobiti adekvatnu medicinsku pomoć, avion se zapalio.
NOBELOVA NAGRADA
Oporavljajući se od dve uzastopne avionske nesreće, Hemingvej je bio sprečen da prisustvuje dodeli Nobelove nagrade za književnost 1954. Njegov govor na dodeli u Švedskoj pročitao je američki ambasador Džon Kabot, u kojem je, između ostalog, napisao: “Pisanje je, u najboljem slučaju, usamljeni život. Organizacije za pisce umanjuju piščevu usamljenost, ali sumnjam da poboljšavaju njegovo pisanje. Kako javno raste, tako odbacuje usamljenost i često mu se posao pogoršava. Jer svoj posao radi sam, a ako je dovoljno dobar pisac, svakodnevno se mora suočavati sa večnošću ili njenim nedostatkom”.
Tokom života Ernest je stalno putovao i menjao mesto boravka. Od Amerike, preko Evrope, do Kube. Iz četiri braka dobio je trojicu sinova. Napisao je deset romana i više desetina zbirki pripovedaka i novela. Govorio je da mir nalazi kada piše.
„Ne postoji ništa što se može uporediti sa pisanjem. Sve što radiš jeste da sediš za pisaćom mašinom i krvariš“, rekao je Hemingvej.
Potreba Ernestove majke da ga tretira kao devojčicu imala je i druge posledice na piščeve afinitete. U posthumno objavljenom romanu „Rajski vrt“, Hemingvej kroz protagoniste, bračni par, pokazuje interes za lezbejstvo, androginiju i zamenu uloga polova.
Godinama nakon piščeve smrti spekulisalo se da je pisac potencirao svoju muževnost, zainteresovanost za ekstremne sportove i često menjanje emotivnih partnerki kako bi sakrio svoju homoseksualnost. Da li su alkoholizam, večno glumljenje „pravog muškarca“i ratne traume doprinele depresiji Ernesta Hemingveja, koja je eskalirala samoubistvom?
PORODIČNE TRAGEDIJE
Nekoliko članova porodice Hemingvej je izvršilo samoubistvo. Njegova sestra je izvršila samoubistvo nakon saznanja da boluje od raka. Njegov brat je bio dijabetičar i bolovao je od nasledne depresije. Kada su mu lekari rekli da će mu amputirati obe noge, rešio je da sam okonča svoj život. Hemingvejeva unuka Margo, koja je bila poznati model sedamdesetih godina, predozirala se lekovima koje je pila zbog epilepsije.
Iako su kružile kuloarske priče o Hemingvejevoj seksualnosti, ne postoji dokaz koji bi potkrepio te tvrdnje. Ali njegov sin Gregorije, otac sedmoro dece, u svojim kasnim šezdesetim godinama pronađen je kako nag sedi na auto-putu u štiklama i sa haljinom u ruci. Utvrđeno je da je poslednjih godina života Gregorije živeo kao Glorija.
Drugog Ernestovog sina, Džeka, njegova ćerka optužila je za seksualno zlostavljanje njene dve sestre dok su bile devojčice. Jedna od njih je kasnije obolela od šizofrenije.
Više od šezdeset godina od piščeve smrti njegov život i dalje budi interesovanja. Nakon dve biografije koje su napisali njegovi sinovi, dokumentaraca, ličnih pisama, ispovesti njegovih najbližih, Ernest Hemingvej je ostao enigma, urbana legenda 20. veka.
U književnim delima nobelovca naziru se fragmenti jedne složene ličnosti. Tri decenije nakon što je za oca rekao da je kukavica zato što se upucao, Hemingvej je pucnjem iz lovačke puške izvršio samoubistvo 1961. godine. Supruga Meri ga je pronašla na pragu porodične kuće.