Zamrzavanje pregovora Srbije i EU nije opcija

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je da bi Srbija, ako bi napredovala po pitanju usaglašavanja spoljne politike sa Evropskom unijom i uvela sankcije Rusiji, verovatno lakše napredovala i u ostalim oblastima.

Evropski parlament je nedavno glasovima 502 poslanika usvojio rezoluciju kojom se dalji napredak Srbije uslovljava uvođenjem sankcija Rusiji i drugim reformama, kao i dogovorom o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine zasnovanom na međusobnom priznanju. Bilčik u intervjuu za Glas Amerike kaže da takva formulacija nije morala da se nađe u rezoluciji, ali da ona nije novost u pregovorima.

- Prvo, ne mislim da je to opcija. I mislim da nije u interesu Srbije i njenog naroda. Srbiji je potrebna evropska budućnost i zaslužuje je. Ali, mora da se odluči. Ova godina je prelomna, kao što je bila 1989. I nadam se da će Srbija ostati na pravoj strani istorije i odabrati Evropu i evropsku budućnost. Zato mislim da su reforme, napredak u pregovorima Beograda i Prištine i usklađivanje sa spoljnom politikom ključne. A ako se to ne desi, šta će se desiti? Za EU nema drugog izbora, ne postoji plan B. Plan A je da se Srbija integriše u EU. Ali, potrebno je dvoje za tango. Ako nema napretka, stvari će ići teže, sporije i imaće posledice - izjavio je Bilčik za Glas Amerike.

JASNA PORUKA

Kako je dodao, u svakoj prilici šalju istu poruku, te da to nije signal samo iz izveštaja.

- O tome smo više puta razgovarali sa našim partnerima u Srbiji. I ta poruka je veoma jasna. Ali, želim da istaknem da pridruživanje EU nije pitanje rešavanja jedne stvari, Srbija mora da napreduje i sprovede reforme u mnogim oblastima, uključujući i vladavinu prava i demokratiju, potreban je napredak u dijalogu sa Prištinom i mi očekujemo usklađivanje sa našom spoljnom i bezbednosnom politikom, uključujući i sankcije Rusiji. Ako i kada se to desi, ako Srbija krene tim putem - a ja sam ohrabrivao naše srpske partnere da razmišljaju o postepenom uvođenju sankcija - to bi bio važan politički signal svim državama članicama, svim institucijama EU da je Srbija sa nama. Ovo jeste političko pitanje koje je trenutno u fokusu, i ako bi Srbija napredovala na tom polju, verujem da bi lakše napredovala i u ostalim oblastima u evrointegracijama - smatra izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju

“Srbiji je potrebna evropska budućnost i zaslužuje je. Ali, mora da se odluči. Očekujemo od Srbije usklađivanje sa našom politikom, uključujući i sankcije Rusiji”

PRIZNANJE KOSOVA NIJE NOVI USLOV

U jednom delu Rezolucije govori se o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova zasnovanoj na međusobnom priznanju, između ostalog. Bilčik smatra da međusobno priznanje neki novi uslov.

- Pet država nije priznalo Kosovo, ali 22 članice jesu. I većina poslanika u Evropskom parlamentu je odlučila da želi da ima tu formulaciju u tekstu

Rezolucije. Poštujem to, ali nisam srećan zbog činjenice što takva formulacija u ovom trenutku stoji u Rezoluciji, jer mislim da treba da ohrabrujemo dijalog, i Beograd i Prištinu da rade na dogovoru koji je prihvatljiv za obe strane. Međusobno priznanje, ako i dođe do toga, bi trebalo da proizađe iz dijaloga Beograda i Prištine. Nisam mišljenja

da takva politička poruka sada treba da bude u tekstu, ali poštujem takav stav većine. Ali, vidite, kada je reč o rešavanju praktičnih problema, kao što su bile lične karte, princip međusobnog priznavanja se tu primenjuje, to je već deo dijaloga Beograda i Prištine. Dakle, to nije novo u procesu pregovora - kaže Bilčik.

Prema njegovim rečima, Srbija može postati članica EU ako i kada, između ostalih stvari kao što su vladavina prava, usklađivanje spoljne politike, stigne i do normalizacije odnosa sa Prištinom.

- U kom će formatu biti ta normalizacija, kako će se do nje doći, šta će biti rezultat - politika može biti veoma kreativna – to je otvoreno pitanje. Ako se normalizacija desi, biće to važan korak ka članstvu Srbije u EU. Ali, ne želim da prejudiciram kako će izgledati krajnji ishod, pregovori traju dugo i teški su. Možda mi imamo neke ideje na papiru, ali konačno, dogovor o normalizaciji moraju da potpišu lideri u Beogradu i Prištini, a onda da ih potvrde i parlamenti i građani i to je proces - poručuje Vladimir Bilčik za Glas Amerike.