Ordinacije prepune, a pregled traje 10 minuta

DA LI će ZBOG MANJKA SPECIJALISTA LEKARI PRED PENZIJOM MORATI Lekari kažu da su pretrpani i da nemaju dovoljno vremena za detaljniji pregled. S druge strane, nameće se pitanje da li će zbog nedostatka specijalista oni lekari koji su pred penzijom ipak mor

Na pregled kod interniste u jednom domu zdravlja u Beogradu u periodu od 7 do 12 časova čekalo je 30 pacijenata, u šta je „Blic“ imao uvid.

Lekari kažu da su pretrpani, te da nemaju dovoljno vremena za detaljniji pregled. Međutim, kako u Evropi, tako i kod nas, deficitarnih grana ima, a s obzirom da su specijalizacije dugi niz godina bile u zapećku, do 2015. godine, prve mlade specijaliste dobili smo relativno skoro, dok ćemo na ostale morati da sačekamo još koju godinu, jer im specijalizacije još traju.

Ministarska zdravlja prof. dr Danica Grujičić nedavno je od službenika u ministarstvu tražila da naprave spisak svih zdravstvenih radnika koji su stekli uslov za penziju a i dalje rade u državnim ustanovama. Razlog je, kako se navodi, da će se njihovim odlaskom penziju otvoriti mesta za sve koji čekaju na posao. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, takvih je među medicinarima, stomatolozima i farmaceutima više od 17.000.

Međutim, nameće se pitanje, da li se to odnosi i na one specijaliste čije su grane u deficitu, pa bi odlaskom u penziju nekih specijalista možda neke ustanove ostale bez neophodnog kadra.

KRATAK PREGLED

Potpredsednik Novog sindikata zdravstva dr Željko Ranilović kaže za „Blic“da lekari zaista imaju malo vremena da se posvete pacijentu, i da se pregledi zakazuju u kratkom vremenskom intervalu. On takođe napominje, da mnoge stvari „mogu da se rešavaju“kod lekara opšte prakse, umesto što se šalju specijalistima, ali opet, za to je potrebno više vremena nego onih 10 minuta koliko imaju na raspolaganju, često i manje.

- Da bi se pacijent pravilno sagledao potrebno je u proseku 20 minuta, da se rade tri pacijenta na sat vremena, ali lekari nekad imaju i pet minuta jer imaju dugačku listu pacijenata. Što se tiče specijalista to jeste veliki problem, svaka ustanova funkcioniše po nekom svom pravilniku. Recimo, specijalizacija iz interne medicine traje pet godina, i tačno kada se završi pet godina, dve koleginice idu u penziju i tako dolaze mlađi specijalisti, i to je knap. Mi smo zapravo već sada u deficitu sa internistima, pa bi trebalo da se pravi i više od planirane norme

- smatra dr Ranilović.

Kako dodaje, uglavnom oni koji su sami sebi plaćali specijalizaciju nisu odabrali specijalizaciju nasumično, nego su imali neku ideju kako će ta uložena sredstva da vrate.

- I oni uglavnom neće da rade u našim državnim ustanovama nego ili rade u svojoj privatnoj praksi, ili imaju neku varijantu za odlazak u inostranstvo. Jedino kad ustanova pošalje nekog na specijalizaciju, to znači da ona planira tog lekara dugoročno. Tačno je da je pre izvesnog vremena krenulo se sa specijalizacijama ali ćemo mi te ljude tek dobiti u narednom periodu - kaže dr Ranilović.

POLA SATA KOD KARDIOLOGA

Što ste tiče kardioloških pregleda, predviđeno je 25 pacijenata dnevno. Kako za „Blic“objašnjava internista – kardiolog dr Stanimir Elez, često se dešava da bude i više od 25 pacijenata dnevno, jer dođu i zakazani i prioritetni, kao i oni preoperativni.

- Prosečno to znači da za jednog pacijenta imamo od 12 do 15 minuta. Uzmimo sada jednog prosečnog, svakodnevnog pacijenta u internističkoj ordinaciji. Star je oko 60 god i obično se žali na bolove u grudima. Da li je bol anginozni, kvaliteti anginoznog bola, gde se javlja, kakvog je karaktera, kolikog intenziteta, koliko traje, kuda propagira, da li je praćen mučninom, preznojavanjem, malaksalošću? Čime je provocirana bol - napor, hladnoća, jelo, nerviranje… Zatim, istorija ove boli, kada je prvi put počelo, koliko je sada česta...? I tu je potrebno postaviti još dodatnih pet do 10 pitanja – objašnjava dr Elez.

Kako dalje kaže za ceo taj proces potrebno je 25 minuta, ali tu nije kraj priče.

- Moram da pregledam i raniju dokumentaciju - funkcije organa, jetre, bubrega, probavnog sistema. To moram da znam jer se lekovi koje ću propisati izlučuju preko ovih organa, pa da ih ne predoziram. Onda sve to moram da odštampam. Dok se pacijant oblači ja kucam, koncipiram radnu dijagnozu, dodatne pretrage i lekove, a zatim sve to objašnjavam pacijentu. Dakle, za jedan solidan internistički prvi pregled treba 30 do 45 minuta – zaključuje kardiolog.

Ako ove sve činjenice uzmemo u obzir, onda i ne čude redovi pacijenata koji se stvore ispred ordinacija. Svi su zakazani i očekuju da ih lekar primi u dogovoreno vreme, što je prosto nemoguće.

Specijalizacije su bile u zapećku do 2015, pa ćemo na mlade specijaliste sačekati još koju godinu