“GAZIM 40. GODINU, A JOŠ ŽIVIM SA RODITELJIMA”

“Evo, gazim već 40. godinu života a još se nisam oženio. Polako gubim nadu da ću to uspeti, iako je većina mojih drugova odavno u braku a neki su do sada čak uspeli i da se razvedu.”

Ovim rečima D. R. iz Niša počinje ispovest o razlozima što na pragu pete decenije života još nije uspeo da stane na ludi kamen. Imenom i prezimenom, razume se, nije spreman da govori, ubeđen da bi mu to još više umanjilo, po sopstvenoj oceni, ionako tanke šanse da se oženi.

- I dalje živim sa roditeljima u njihovom stanu. Da imam svoju nekretninu, verujem da bi mi bilo lakše da nađem partnerku za zajednički život. Ali kako doći do svog stana, na to odgovor - nemam. Nemamo zemlju ili druge nekretnine koje bih mogao da prodam. Nemam ni stalan posao u nekoj državnoj firmi da bih mogao da dobijem kredit, mada bih i tu morao da ga otplaćujem do penzije, ali bih i na to pristao. Naslediću jednog dana porodični stan, ali će tada biti kasno za ženidbu počinje priču D. R.

Ima mnogo devojaka koje su u sličnoj životnoj poziciji kao što je njegova, veli, ali je njima znatno lakše – prema njegovom mišljenju – jer se od muškarca očekuje na neki način da reši stambeno pitanje.

- Trenutno imam ugovor na određeno ali sam prethodnih godina radio i na određeno i na neodređeno. Uglavnom to nisu bili skupo plaćeni poslovi, već angažmani u fabrikama na motanju kablova, ali i u raznim trgovinama. Tu ne može da se zaradi više od

50.000 do 60.000 dinara, što je nedovoljno za samostalni život, ali je veći problem što u takvoj situaciji nema sigurnosti koju bih mogao da ponudim budućoj supruzi. Najblaže rečeno, nisam atraktivna prilika jer koja bi žena pristala da živi u dvosobnom stanu sa roditeljima muža i sa relativno malim i neizvesnim primanjima. Sa druge strane, sa mojim primanjima, teško bih mogao da zasnujem porodicu u iznajmljenom stanu. Nisam od onih koji bi sve da svale na priču o parama. Nije tako, ali je tačno da je sa parama sve mnogo lakše - kaže D. R.