Krijumčari kriju cigarete i u tanku za gorivo
Visoke temperature, kiša, sneg, led, magla. Pripadnici Odseka za carinsku kontrolu vodnih puteva ne obaziru se previše na vremenske prilike. Na teren izlaze skoro svakodnevno i pokrivaju 1.000 kilometara plovnih puteva u Srbiji.
Veljko Kondić, šef ovog odseka, koji kontroliše brodove u toku plovidbe i na graničnim prelazima, dočekao je ekipu “Blica” u bazi gde je nekoliko višenamenskih čamaca bilo spremno za plovidbu. Bez obzira na maglu i prilično hladno vreme, Kondić je sa svojim kolegama izvezao čamac, te smo se iz baze uputili ka gornjem toku Dunava. Na naše pitanje zašto smo krenuli baš tamo, rekao nam je da se u tom području s vremena na vreme dešava uzimanje goriva sa brodova koje krijumčari dalje preprodaju.
NEPREDVIDIVI DUNAV
Magla je bila gusta, pa je bilo teško uopšte i videti obalu. Članovi posade trudili su se da preko radara i dvogleda uoče barže koje krijumčari sakrivaju ispod drveća na obali reke. Jedan od članova posade rekao nam je da je Dunav toliko nepredvidiv da im se događalo da ih u toku akcije zadesi toliko loše vreme da vetar napravi talase koji prelaze i visinu čamca. Međutim, ono što je zanimljivo jeste da ni krijumčari ne prezaju od loših vremenskih uslova. Sa svojim čamcima na koje prikače barže prilaze brodovima koji su u pokretu i koji su po nekoliko desetina puta veći, ne bi li uspeli da trguju sa posadom. Čim se prikače dogovaraju se o ceni, pa ukoliko ona odgovara, počinje pretakanje.
U baržu može da stane od pet do deset, pa i petnaest hiljada litara, a cena bez akcize i poreza iznosi oko 100 dinara što, kada se sve sabere i oduzme, donosi lepu zaradu krijumčarima.
Prema rečima Kondića, taktika kojima se služe ima mnogo. Krijumčari ih iznova smišljaju, a ponekad se vraćaju i na stare, kada procene da je neki model otkriven.
- Svi brodovi kada ulaze i izlaze iz zemlje moraju da prijavljuju stanje goriva. Na jednom brodu smo imali situaciju da je posada koristila lažnu sondu za merenje goriva. Sonda je prikazivala da je rezervoar pun, a u njemu zapravo nije bilo ničega. Bio je i jedan zanimljiv slučaj kada smo pronašli cigarete u tanku za gorivo – ispričao je Kondić.
CRNE TAČKE
Dok smo razgovarali, već smo prilično odmakli od Beograda, ali barži nije bilo nigde.
- Bilo bi krajnje neobično da se pretakanje dešava u blizini Beograda. Crne tačke na kojima se odvija krijumčarenje se menjaju, ali ih svakako ima dosta - reči su Kondića.
U tom trenutku već smo se kretali brzinom preko 60 kilometara na čas. Sekli smo Dunav na pola, a oko nas su se nizali brodovi, jedan za drugim. U toku vožnje i pretrage terena službenici Odseka uočili su brod koji se nalazio usidren blizu obale. Odlučili su da se kod njega zaustavimo kako bismo se popeli i pregledali da li je sve u redu. Metalna konstrukcija broda koja je u tom trenutku bila kao led hladna nije ih omela da pogledaju svaki pa i najmanji otvor.
- Uzimajući u obzir vremenske uslove u kojima se radi, kako u letnjim mesecima kada su temperature veoma visoke i kada su palube brodova skoro usijane ili zimi kada su brodovi i barže okovane ledom, bezbednost nam je na prvom mestu. Ono čemu se pridaje posebna pažnja kada je naša edukacija u pitanju jeste dobro poznavanje brodskih struktura, što je od presudne važnosti kada je reč o ovom poslu – rekao je Kondić.
ONO ČEMU SE PRIDAJE POSEBNA PAŽNJA KADA JE NAŠA EDUKACIJA U PITANJU JESTE DOBRO POZNAVANJE BRODSKIH STRUKTURA, ŠTO JE OD PRESUDNE VAŽNOSTI KADA JE REČ O OVOM POSLU - KAŽE VELJKO KONDIĆ, ŠEF ODSEKA ZA CARINSKU KONTROLU VODNIH PUTEVA
KRADE SE I ALAT
Prema njegovim rečima, na reci se najčešće krijumčare akcizni proizvodi (gorivo i cigarete), ali se svakako dešavaju i druga krivična dela.
- Krađe sa brodova su bile veoma intenzivne jedno vreme. Sidrišta su pogodna za lopove jer se barže nekada ostavljaju bez posade, odakle oni onda kradu razne predmete i alat objašnjava Kondić.
Na brodu na koji su se popeli službenici Odseka za kontrolu vodnih puteva nije uočeno ništa neuobičajeno, pa smo odlučili da se vratimo u bazu odakle smo i krenuli.