5 Piksijevih grehova

Pognute glave napuštamo Katar i Mundijal. Jedan osvojen bod, osam primljenih i pet datih golova. Sve je to bilo dovoljno samo za poslednje mesto u grupi. I 29. mesto na prvenstvu. SELEKTORE, ZAŠTO? OD ODBRANE I NAPADA DO „JEDNO PRIČAMO, DRUGO RADIMO“

PIKSI JE REKAO DA će SVE BITI U UREDU NA OVOM SP, A ONDA SMO OD 32 EKIPE BILI 29. DAKLE, NIŠTA NIJE BILO DOBRO

Nadali smo se, verovali, podržavali, kritikovali kad je trebalo, ali i hvalili. Mnogo znoja su Piksi i „orlovi“prolili da bi došli do Mundijala, a onda su u Kataru podbacili i ostali uskraćeni za taj prolaz grupe koji toliko dugo čekamo. Međutim, kad se hladne glave osvrnemo na period od 20 dana, od momenta kada je izašao spisak do jutra posle eliminacije, treba biti realan.

Pogrešili smo. I to niko ne spori. Lako je posle bitke biti general i reći “E, to ti nije bilo dobro”. Svi su oni želeli maksimum, ali ga nismo videli. Obećavali su da ćemo ih videti u najboljem mogućem svetlu, ali se to nije desilo, kao što je recimo SMS to nagovestio. Sa druge strane, glavnu odgovornost snosi selektor Dragan Stojković Piksi koji je svojim odlukama nekako iznenadio sve nas.

Jednom Piksiju ne možete napisati kritiku, ali možete nabrojati pet najvećih “grehova” koje nam nisu oprostili Brazilci, Kamerunci i Švajcarci.

ODBRANA

Nepobitna je činjenica da, kada ste druga najgora odbrana na turniru, to jasno govori da je alarm upaljen. Neverovatno koliko loše je izgledala odbrana reprezentacije Srbije. U redu, bilo je trenutaka kada su zablistali, ali sve osim golmana Vanje Milinkovića Savića je za ozbiljnu analizu. Piksi nije zategao odbranu da bude kao struna i da bude jedno telo. Imali smo tri štopera, koja nisu disala istim plućima.

Brazil nam se na kraju i ušetao u gol, iako su dva gola Rišarlisona bila zaista veoma dobra, naročito onaj volej, ali upravo u toj situaciji je Veljković stajao daleko od njega, nije pokrivao

Mi ne možemo da damo golova, koliko možemo da ih primimo. I to je činjenica ništa osim sredine gola i vidika golmana.

Protiv Kameruna je Milenković očajno izlazio, nije pratio defanzivnu liniju, bio je u dijagonali što nikako nije smelo da se desi, pa su tako Lavovi uspeli da izbegnu dva puta ofsajd zamku i to u dva minuta i tako nam otkinu bod. O onom korneru gde Živković, kao najniži (?!) stoji na drugoj stativi, i ne čuva nikog nećemo govoriti, jer generalno retko ko danas igra zonu kada brani udarac iz ugla. To se nama obilo o glavu.

A onda na kraju i Švajcarska koja nas je razmontirala. Oni kao da su želeli da Srbija igra sa tri štopera, jer je u tom slučaju recimo Šaćiri imao ogroman prostor ispred sebe, što je i iskoristio, baš kao i Rodrigez koji je pretrčao Milenkovića još na centru kod prvog gola, da bi potom Pavlović loše reagovao. Da ne pričamo o inteligenciji Embola koji je shvatio da Veljković

igra “flastera”, pa mu je tako, kad niko nije očekivao, samo pobegao iza leđa, a tamo ga Milenković nije ispratio.

Odbrana je morala bolje, a zanimljivo da su sva tri meča počela ista imena. Na klupi je Piksi imao i iskusnog Stefana Mitrovića, Srđana Babića i Strahinju Erakovića, kao i Gudelja koji u svom klubu igra na toj poziciji. Da li bi oni to bolje odradili? To ne znamo i ne možemo da znamo, ali smo sigurni da je ova defanzivna linija koja je igrala bila baš loša.

IZMENE

Ovo je već dugačka tema i o njoj se može pričati danima. Zašto Đuričić u situaciji kad nam treba gol, a na klupi je Jović, ako već Vlahović ne može? Zašto Maksimović kao zadnji vezni protiv Švajcarske na gol zaostatka. Radonjićeva brzina je nešto o čemu se priča, a nismo je videli jer je stalno ulazio sa klupe. OK, Piksi je nagradio igrače koji su odigrali kvalifikacije i pozvao ih, ali je i sam rekao da će oni igrati i sa jednom nogom. E, to je bila greška.

Na Mundijal niko nije tako došao osim nas. Dakle, odmah u startu nemamo klupu. Mitrović je morao da izgura lavovski deo posla, a zreo je bio za izmenu u prve dve utakmice već oko 55. minuta. Kao da Stojković kada se okrene ka klupi nema koga da ubaci da bi pravio razliku. Nijednu nije pogodio na ovom

8

golova je naš tim primio u Kataru. Druga smo najgora odbrana turnira, samo su Kostarikanci primili više od nas (11)

turniru, što je zabrinjavajuće, a znamo da je upravo to jedan od važnijih segmenata ove igre.

Igrač sa klupe mora da pravi razliku jer baš zbog toga i ulazi. Ne znamo da li bi selektoru “skinuli glavu”, ali recimo SMS je mnogo toga više uradio u prethodnim godinama kada je ulazio sa klupe. Možda bi upravo tim trikom Piksi dobio nešto više, nešto drugačije. Sa druge strane, Tadić je takođe u prva dva meča morao da sedne na klupu. Kapiten je, ako neko mora da razume, mora on.

Izmene su promašene i to je jedan od najvećih Piksijevih grešaka. Mi smo ih pravili u pogrešno vreme.

DVA NAPADAČA

Ne možemo mi golova da postignemo koliko možemo da ih primimo. I to je činjenica. Međutim, ne smemo da zaboravimo kako je Srbija igrala u kvalifikacijama i Ligi nacija. Tada smo videli u napadu dva centarfora, najčešće Mitrovića i Vlahovića koji su pravili ozbiljnu razliku. Oni su iza sebe imali vojsku koja je trčala, pritiskala, spuštala tempo igre, ali i hranila ih upotrebljivim loptama.

To je najbolje što Srbija može. Međutim, onda ljudi iza napadača moraju biti spremni da trče 120 minuta, kao i da ne budu lenji na terenu. Znao je Piksi da je previše ofanzivno ako igra i sa dva špica, i sa SMSOM, i sa Tadićem. Tad je morala da padne žrtva, neko od njih dvojice je morao na klupu, ako je već želeo da napada sa dva najisturenija igrača.

Sa druge strane, nije toliko takmičarski izgledalo naše zaletanje kod situacija kada nemamo trkački najspremniji tim. Ako znaš da napadaš, moraš da znaš i da se braniš jer u suprotnom primaš golove. Srbija je primila osam na tri meča što je dovoljan pokazatelj da nismo uspeli da iznivelišemo sve to. Moralo je to daleko bolje u situacijama kada je rezultat na našoj strani, a dva puta u dva meča smo mi preokrenuli rezultat, a onda surovo kažnjeni.

Princip sa dva napadača bi bio idealan ako bi ostatak formacije bio podložan promeni. U suprotnom, iako je napad najbolja odbrana, srljali smo.

NESPREMNI IGRAČI

Tema koja baš i nije omiljen deo reprezentacije Srbije. Videlo se sa Marsa da Mitrović igra pod bolovima, da se muči, da ne može da bude onaj pravi, naročito protiv Brazila i Kameruna. Vlahovića nije bilo sve do poslednjeg meča kada je zaigrao od starta, dao gol, a potom izašao u 55. minutu, što govori da je u ovom trenutku to njegov maksimum.

Filip Kostić se mučio sa povredom, nije ga bilo protiv Brazila, a onda je usledila rovovska borba protiv Kameruna kada je morao da se ponavlja možda i najviše u karijeri sa bolnom grimasom. Pored njih ne znamo šta je bilo sa Jovićem kao trećim napadačem, pa onda dolazimo do pitanja – zašto?

Piksi je izjavio da će oni igrati sa jednom nogom, bez glave, da će dati celog sebe za Srbiju, ali da li je upravo bio to razlog što smo ispali? Niko nije došao sa nespremnim igračima, nikom na pamet nije padalo da stavi rovite fudbalere, osim recimo Belgiji koja je tek u trećem kolu kada je bilo na sve ili ništa ubacila Lukakua da spase šta se spasiti može, a on onda promašio četiri šanse. Slika i prilika da velika takmičenja moraju da igraju samo spremni igrači.

Mi to nismo imali, taj deo koji je najvažniji, naravno svaki je važan, ali napad daje golove, a golovi donose pobede, međutim špicevi su bili na 50 odsto svojih mogućnosti, a opet su Mitrović i Vlahović postigli pogotke. To najviše boli, ali da smo imali spremne igrače možda bi bilo drugačije. Ponovićemo da je lako posle bitke biti general, ali zašto rizikovati, ako već ne mora, kada to uvek donese više štete nego koristi?

Naša odbrana je izgledala baš loše na turniru. Svi - osim Vanje Milinkovića Savića

PRIČALI JEDNO, RADILI DRUGO

I ovo je bolna tema. Piksi je rekao da će sve biti u redu, da će sve biti dobro na ovom prvenstvu, a onda smo od 32 tima bili 29. ekipa turnira. Dakle, ništa nije bilo dobro. Da napomenemo da skidamo kapu za sve što je urađeno do sada, ali kada se podvuče crta jasno vidimo šta jesmo, odnosno šta nismo uradili na ovom prvenstvu.

Govorio je Piksi da su igrači spremni i da će igrati, a onda ih nismo gledali na terenu. I tad nas je uveravao da će biti sve u redu, ali na zelenom pravougaoniku istina je bila drugačija. Tek kasnije je i sam priznao da nije imao osmeh na licu jer nije imao spremne igrače, a onda je govorio i o “revoluciji” koja bi nastala da neke nije pozvao.

Selektore, pitamo samo: Zašto? Imali ste podršku celog naroda, vratili ste nam osmeh na lice, a svaku vašu odluku smo prihvatili oberučke. Ubedili ste nas u ovih godinu i po dana da ima nade, vratili ste veru, želju, samopouzdanje kod ljudi koji su se vratili reprezentativnom fudbalu i počeli da ga gledaju iako su odustali pre Vašeg dolaska.

Govorili ste jedno, a radili ste drugo. Ali, nije to samo Piksi uradio. I Sergej Milinković Savić je obećao da ćemo videti pravog SMS-A protiv Švajcarske, a na terenu se nije video. Zatvorile su ga “sajdžije”, trčanjem nije mnogo pomogao ekipi, a to nije onaj pravi Sergej kog znamo iz Serije A. Rekli smo da bi on možda bio i savršen džoker sa klupe, jer morate imati i takvog igrača na ovakvim turnirima.

Jasno je da Srbija mora da okrene novi list, da vidimo šta ćemo i kako ćemo dalje, a da li im i dalje verujemo? Verujemo im.

Neka ovo bude samo loš san, greške ćemo ispraviti jer zato i postoje da bi se redukovale, a Orlovi neka shvate da kritika nije sujeta, već samo ukazivanje na probleme.

Koji evidentno postoje.

Piksi je „nagradio“igrače koji su izborili SP, sam je rekao da će igrati i sa jednom nogom. To je bila greška