Opelo običnom
Rat je jedno veliko zlo i najviše strada običan narod. Političari sednu, popiju piće i bude sve u redu, ali najviše uvek plaća običan čovek, kaže glumac Jovo Maksić pred večerašnju premijeru filma “Oluja”.
PREMIJERA FILMA ”OLUJA”, scenariste i reditelja Miloša Radunovića, biće večeras u MTS dvorani i Cineplexx Galeriji. Predstavnici medija su imali priliku da pretpremijerno pogledaju priču o sudbini nekoliko porodica, par dana pre “Oluje” kao i sam događaj i sve ono što se kasnije dešavalo sa preživelim junacima. Jedan od glavnih i najupečatljivijih likova u ovom projektu o stradanju Srba u pogromu 1995. godine, tumači Jovo Maksić koji je i sam proživeo ovu golgotu.
Glumac je prvi put pogledao film na novinarskoj projekciji i svi su primetili da mu je to izuzetno teško palo.
- Ako kažem da mi je teško palo kao da pričam o sebi, a to ne želim. Teže mi je pala sama tema filma. Podsetio sam se i na ljude sa kojima se nisam dugo video, a radili smo zajedno godinu dana. Teške su mi pale i dve nesreće koje su se desile u toku snimanja i nekoliko meseci pre premijere. Sve to u trenutku vidite sublimirano u jednoj priči i sve te slike se u jednom momentu spajaju. Nisam se nadao da će me toliko emotivno pogoditi - priča, očiju punih suza, Jovo Maksić za “Blic”.
Dvadeset sedam godina je prošlo od ove tragedije
- A kao da je bilo juče, a mi se, nažalost, ponašamo kao da je bilo pre 127 godina...
U filmu je ispričan veoma bitan istorijski momenat našeg naroda?
- Bio sam deo tog istorijskog trenutka, tako da ovo doživljavam malo i subjektivno, ne mogu da budem objektivan. Imao sam veliku odgovornost prema tim ljudima i sa te strane je malo teže. Nemam prema sebi jer o sebi ne volim uopšte da pričam. Hvala Bogu, ja sam živ i zdrav i bavim se poslom koji volim, ali bila je velika odgovornost da se sve to prenese. Ostaje žal jer postoji statistika, a to nije dobro. Ne želimo da se ovo nikome nikada, ni najcrnjem neprijatelju, ponovi. Ali i dan-danas imate izbeglice i ovakve scene gde god hoćete. Kada bi skinuli obeležja i neke odrednice, ovaj film bi mogao biti sa bilo koje strane. Svuda je bilo ovako jer je rat jedno veliko zlo i najviše strada običan narod. Cilj nam je bio da napravimo priču o običnom čoveku jer on uvek strada. Političari sednu, popiju piće i bude sve u redu ali najviše uvek plaća običan čovek. Ovaj film je neka vrsta opela tom običnom čoveku, koji i dalje strada širom planete. Vi i dalje svuda imate ovakve priče. Bila je velika odgovornost sve to snimiti, a šta će ko da kaže o filmu - verujte mi ja to i ne čitam. Kada na nešto ne obraćate pažnju, to se i ne dešava. Svako ima svoju savest.
Koliko je verno dočarana “Oluja”?
- Ima još materijala sa predivnim scenama koje nisu mogle da uđu u film, ali će biti deo serije od dvanaest epizoda. Biće još upečatljivih i istinitih scena. Vrlo
je komplikovano od serije napraviti film i svaka čast reditelju kako je to uradio. To je bukvalno nemoguća misija. Miloš je od velikog broja priča napravio četiri i sve je to fikcija. Osnova su neki proživljeni trenuci i momenti koji su se desili. To su sve ispovesti ljudi koji su ovu golgotu proživeli. Mnoge stvari su dočarane kako treba.
Reditelj Radunović je izja vio da ste mu dosta po magali u radu na filmu?
- Ne bih ja to rekao tako. Jesam pomagao, ali tu nema moje priče jer sam to želeo da izbegnem. Ja nisam bitan u filmu, već je najbitnija tema koju film obrađuje. Pomogao sam koliko sam mogao da bi se osetila ta autentičnost. Sa ove vremenske distance, “Oluja” je istorija. Imali smo i lektore zbog jezičke barijere. To je već arhaični jezik koji se danas ne koristi, ali mi smo ga ostavili da bi bila neka autentičnost. Bavili smo se detaljima, jer je suština u stvari u detaljima. Na njima ili padate ili napravite dobru stvar.
Da li vam je lično isku stvo pomoglo ili odmoglo u radu?
- Sve što radim, bilo koji film, seriju ili predstavu, pogotovo ovaj projekat, ja moram naći nešto lično unutar sebe i nešto što sam proživeo. Kontradiktorno zvuči ali Bogu hvala, pa mi je život bogat i ovakvom temom koju mogu na jedan način da iskoristim, tako da se smatram blagoslovenim čovekom. Ne želim o sebi da pričam kao o nekoj vrsti žrtve. Mogu da se poistovetim sa tim ljudima, jer sam dao neki segment onoga što ima u meni, što postoji i toga ne mogu i ne želim da se otarasim.
Nakon što ste pogledali film, rekli ste da ste osetili nekoliko slojeva emofija?
- Jeste. Jedan je vezan za temu koju smo obrađivali, drugi za ekipu s kojom sam radio. Ceo projekat smo izneli nadljudskim snagama. Nažalost, dvoje ljudi - rekviziter Vladimir Milivojev i glumac Davor Janjić - nije dočekalo premijeru filma i to je možda ovog trenutka i najjači momenat. Kolega Davor je napravio sjajnu ulogu i ispada da mu je to poslednja rola u životu. Takođe je i kolega Vladimir nastradao na snimanju. Život je dao za ovaj film i seriju, tako da su emocije kod mene pomešane.