PISANJEM JE SAČUVALA SEĆANJE NA SVOJU PORODICU
Komemoracija Gordani Kuić, koja je preminula 14. januara u 81. godini života, održana je juče u Beogradu, u Jevrejskom kulturnom centru, gde je upućen poslednji pozdrav poznatoj književnici.
Kada su se svetla u sali pogasila, započela je reprodukcija delova jednog od intervjua poznate književnice. Na licima prisutnih, provejavali su neverica i seta, dok je na platnu išao dobro poznat lik koji je govorio kao i što je pripovedao, jezgrovito, toplo i zavodljivo čitalačkoj publici.
Pričajući o sećanjima svoje majke na predratno Sarajevo, ratni Beograd i sve ono što je nastupilo kasnije, o filmskoj ljubavi svojih roditelja, prisutni su imali prilike da još jednom uživaju u njenom glasu i pričama koje su zavolele hiljade ljudi.
Prvi se od Gordane Kuić dirljivim rečima oprostio Aleksandar Jerkov, književni kritičar i univerzitetski profesor.
- Gospođu Kuić sam upoznao kao pisca i proveo više lepih trenutaka uživajući u izvanrednom osećaju otmenosti, dostojanstva, jednom gospodstvu višeg reda koje je ova fantastična žena, stvaralac, umela da prenese oko sebe. Zato se sada opraštam od nje sa osećajem tuge i zahvalnosti... Dopustite mi da kažem na ovom simboličnom mestu, udeo jevrejske kulture, jevrejskog pamćenja, jevrejskog identiteta u oblikovanju kultura koje su nastajale na ovom terenu i u srpskoj književnosti bile su velike... Gospođa Kuić je bila neko ko u mučnim vremenima drži visoko podignutu svetiljku koja može da obasja sve - rekao je on u dirljivom govoru u kojem je istakao važnost jevrejske zajednice u srpskoj kulturu, ali i koliko će Gordana Kuić nedostajati našoj književnosti.
Biranim rečima, emotivnim govorom od Gordane Kuić su se oprostili i iz „Vulkan izdavaštva“, ispred kojeg je govorila Marija Radić.
- Pisanjem je uspela da sačuva sećanje na svoju porodicu i na ljude jednog vremena... Naučila sam tada da ničega nema ni bez priče, ni književnosti, ni života, ni smrti, radovala sam se svakom ponovnom susretu s njom... Pored nje se uvek činilo da je sasvim lako pisati i pričati o istoriji jednog vremena, o porodici, o vremenu i prostoru životnih radosti i uzbuđenja, činilo se tako zato što je svojom umetničkom nadarenošću uspela da književnost približi suštini života i da život radi života, posveti književnosti.
Od Gordane se emotivnim tonom oprostio i njen komšija iz zgrade, kako je rekao, mali Bane, koji je biranim rečima ispričao detalje iz života i druženja sa preminulom književnicom. Tom prilikom ispričao je nekoliko anegdota kako o Gordani Kuić, tako i o njenim roditeljima.
Gospođa Kuić je bila neko ko u mučnim vremenima drži visoko podignutu svetiljku koja može da obasja sve
Posle njega, reč je uzeo Davor Salom, iz Memorijalne komisije Jevrejske opštine Beograd.
- Ona je bila svetionik
sefardskog nasleđa i tradicije, koliko god da je dolazila iz mešovite porodice - rekao je, između ostalog, a koliko je Gordana Kuić bila poštovana među jevrejskom zajednicom u svetu svedoče tri pisma koje je pročitao prisutnima, a koja su odisala ljubavlju, toplinom i zahvalnošću za svako slovo i reč koje je preminula književnica napisala.
Na kraju, prisutnima se obratila naša glumica Kalina Kovačević, koja je igrala Ninu Salom u seriji “Miris kiše na Balkanu” koja je nastala po istoimenoj knjizi Gordane Kuić.
- Evo me ovde sada, u jednoj ulozi koja nije baš zahvalna, a koju mi glumci, najmanje volimo. Gospođu
Kuić sam imala čast da upoznam na snimanju serije “Miris kiše na Balkanu”. Znate, kada tumačite lik koji je postojao, koji je bio živ, imate i nosite veliku odgovornost. Još kada vam na snimanje dolazi osoba koja je sve to napisala i čiji su to članovi porodice, ta odgovornost ne samo da raste, već imate tremu i odgovornost, ne samo prema gledaocu, već prema toj čitavoj porodici .... Pojavljuje se gospođa Gordana, vidite jednu veliku damu. Time je odgovornost još veća. Međutim, način na koji razgovara sa vama, boja njenog glasa, kako se ophodi prema vama, to vas razoruža, nekako vas opusti i počnete da je volite istog trena. Shvatate da je to jedna dobra duša, jedan dobar čovek, jedan nesebičan čovek. S takvom ljubavlju je sa nama delila sve što zna, ljubav u nama se tog trenutka rodila, ne samo prema toj porodici, prema jevrejskoj zajednici, nego i prema životu. Hvala joj na svemu tome što nas je naučila - rekla je Kalina, koja je nakon toga pročitala deo iz knjige Gordane Kuić.
Tom prilikom, muzičku podršku joj je dao Stefan Sablić, pozorišni reditelj i muzičar koji izvodi sefardsku muziku na udu i kanunu. Komemoracija se završila još jednim prisećanjem na život i rad slavne književnice, a na platnu su se smenjivale naslovnice njenih knjiga.
Nakon komemoracije, Gordana Kuić je sahranjena na Novom groblju u Beogradu, uz pesmu “Bele ruže”.