KAKO SU NEMCI UNIŠTILI SRPSKI OLIMPIJSKI SAN
Možda je sve je moglo biti drugačije. Nedostajala je sreća, ali i Dejan Milosavljev na golu u najvažnijom utakmici na ovom takmičenju, kada je srpski tim minimalno poražen od Nemačke (34:33) u drugom meču grupne faze. U životu nema slučajnosti, a teško da je Milosavljev baš slučajno dobio dozvolu da među stative stane posle okršaja sa Nemcima.
Još jedno rukometno takmičenje pokazalo je da Srbija kaska za najboljima, da je pred njom još rada i truda kako bi se našla u kremu ovog viteškog sporta, ali tu je i potvrda je na pravom putu i da ima čemu da se nada u budućnosti. Svetsko prvenstvo u Poljskoj i Švedskoj izabranici Tonija Đerone završili su na 11. mestu u generalnom plasmanu, što je najbolji rezultat muškog nacionalnog tima još od evropskog srebra iz Beograda 2012. godine.
Primarni cilj bilo je četvrfinale i odlazak u kvalifikacije za Olimpijske igre u Parizu 2024. godine. Nije uspela Srbija ni jedno ni drugo. Nadala se, borila se, pratila tok silnih kalkulacija, matematičkih proračuna, verovatnoća i na kraju završila prva ispod crte u oba slučaja.
A možda je sve moglo biti drugačije. Nedostajala je sreća, ali i Dejan Milosavljev na golu u najvažnijom utakmici na ovom takmičenju, kada je srpski tim minimalno poražen od Nemačke (34:33) u drugom meču grupne faze. Upitan je bio čuvar Berlina za SP, do poslednjeg trenutka se nije znalo da li će uspeti da se oporavi od povrede skočnog zgloba. Nije sa timom krenuo u Katovice, jer je na osnovu prethodnih dogovora Rukometnog saveza Srbije i njegovog kluba čuvar mreže srpske reprezentacije otišao na unapred planirane lekarske preglede i kontrole u Berlin. Činio je medicinski tim reprezentacije sve da se 26-godišnji Pančevac oporavi, a onda su došle i lepe vesti iz Nemačke - Milosavljev će se naknadno priključiti reprezentaciji u Poljskoj. Došlo je konačno i zeleno svetlo, ali tek posle duela Srbije i Nemačke. U životu nema slučajnosti, a teško da je Milosavljev baš slučajno dobio dozvolu da među stative stane posle okršaja sa Nemcima.
Svesni su bili „panceri“koliko je golman Berlina važan šraf u mašineriji španskog stručnjaka, koliko poznaje nemačke igrače koji su izašli na crtu njegovim saborcima u nacionalnom dresu, a sve je lakše kada na golu nije mađioničar, koji i te kako zna da začara mrežu. A kako izgleda kada Milosavljev spusti „roletnu“uverio se Katar u narednom
meču grupne faze, kada je golman Srbije proglašen za igrača utakmice. Svojim dolaskom uneo je sigurnost i dao dozu samopouzdanja rukometašima Srbije, pa je žal za minimalnim porazom od Nemačke još veći. S njim na golu gotovo sigurno Srbija ne bi izgubila, vrata četvrtfinala bi bila odškrinuta, a time i kvalifikacije za OI, gde su rukometaši Srbije učesnici poslednji put bili davne 2012. godine. Sve je to sada samo još jedno „šta bi bilo kad bi bilo“.
- Čestitam ekipi što je izdržala pritisak. Sami sebi smo ga napravili, nametnuli smo visoke ciljeve. Nismo ih ostvarili i ostaje velika tuga poručio je Milosavljev.
Na kraju se pamte pobede protiv Alžira, Katara, Argentine i Holandije, porazi od Nemačke i Norveške i 11. mesto na svetu. Bilans je takav kakav jeste jer, ruku na srce, nije srpska javnost u poslednjih nekoliko godina imala mnogo povoda za radosti kada je rukomet u pitanju. Najvažnije je da se srpski rukomet dolaskom Tonija Đerone pomerio sa mrtve tačke, da u nacionalnom timu postoji sistem, da se zna ko šta radi i da Srbija igra moderan rukomet.
Ovo svetsko prvenstvo je samo dodatna lekcija i deo slagalice koju Španac sa Srbima slaže jer ništa ne dolazi preko noći, pa ni rezultat i uspeh. Još dosta rada, strpljenja, podrške moraće da se uloži u ovaj tim, koji je pokazao da ima potencijal. I vreme radi za njega.
Možda su Nemci namerno minirali Srbiju i Milosavljeva, a možda samo Srbija još uvek nije bila spremna za “nešto veliko” i plasman među osam najboljih na svetu. Rukometni bogovi su tu da sve vide i nagrade po zasluzi, a Đeronina Srbija će biti nagrađena.