Mnogi smatraju da je Šolc-makronov plan prelazno rešenje DA LI JE TO PRED NAMA „BRISEL 2“?
Amerika i Evropska unija (EU) rešile su da privole Beograd i Prištinu da potpišu francusko-nemački sporazum, a mnogi tumače da bi to istovremeno značilo i kraj dijaloga i konačno rešenje pitanje Kosova.
Ali, do tog cilja vodi barem tri koraka, svaki ne da nije lak, naprotiv, pa sve to ostavlja prostor za pitaje da li u stvari svedočimo svojevrsnom “Briselu 2” i pripremi da finalizacija dogovora usledi pri ulasku Srbije u EU?
Sporazum između Beograda i Prištine, koji su mnogi nazivali istorijskim, potpisan je pre skoro deceniju u Briselu, ali su dešavanja na terenu - jednostrane odluke Prištine i njeno uporno odbijanje da formira ZSO - od njega napravile dokument koji u fioci skuplja prašinu, a dijalog poslale na aparate za veštačko disanje.
Svesni toga, Vašington i Brisel rešili su da razgovorima udahnu život, francuskonemački predlog se našao na stolu, a uporedo sa tim i ideja da se u tri koraka dođe do sporazuma.
Savetnik američkog Stejt departmenta Derek Šole naglas ih je izgovorio: prvi je normalizacija bez priznanja, drugi je formiranje ZSO, a treći da Srbija prizna određeni nivo suvereniteta Prištini.
Uporedo sa tim, i EU je jasno stavila do znanja šta radi, i obelodanila da pregovara sa predstavnicima pet država EU koje nisu priznale nezavisnost da prihvatile predlog što bi, za neke od njih, mogao da bude i korak ka priznavanju Prištine.
ŠOLC-MAKRONOV PLAN PRELAZNO REŠENJE?
Sva ova dešavanja, navode na pitanje da li je Briselski sporazum završio u zapećku i da li se sprema “Brisel 2”? Kada bi onda mogao da sledi finalizacija dogovora?
Deo odgovora dao je koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Dragiša Mijačić. On je ocenio da je francuskonemački plan samo prelazno rešenje, do konačnog koji će biti kada Srbija bude pristupala EU.
- Čemu služi ovaj sporazum? On je i najavljen kao međusporazum, ne kao konačni sporazum koji će rešiti odnose između Beograda i Prištine, već kao neki međukorak, dok će se konačni sporazum o normalizaciji verovatno formalizovati kroz ulazak Srbije u EU, kada će biti zahtevano i zvanično priznanje Kosova od strane Srbije. Što nije predviđeno ovim sporazumom. Međutim, posle ovog sporazuma ostaće samo tačka da Srbija prizna Kosovo - rekao je Mijačić.
KURTI OSTAO BEZ AMERIČKE POZIVNICE
U sporazumu, onoj trečoj verziji koja je dospela u javnost, se ne spomije ZSO, ali su zvaničnici SAD, a naročito specijalni izaslanik Stejt departmenta Gabrijel Eskobar decidno rekao - ona biti formirana sa kosovskim premijerom ili bez njega.
Možda je predlog među rešenje, ali je na tom putu formiranje ZSO najveći izazov jer se kosovski premijer Aljbin Kurti tome snažno protivi.
Razumevanje za njega, međutim, nemaju zvaničnici SAD, i to mu ovih dana jasno stavljaju do znanja. Za 31. januar je u Prištini tim povodom i zakazan sastanak, i to u ambasadi SAD u Prištini, i to na poziv američkog ambasadora Džefa Hovenijera. Međutim Kurti, simbolično, nije dobio pozivnicu.
Politički analitičar Aljbinor Maljoku kazao je da Kosovo nema ni priliku da kaže “ne” formiranju ZSO, osim da se pronađu najbolji mogući modaliteti.
- Za Kosovo je ovo postao hitan problem koji treba rešiti, kako kažu i američke
diplomate, a Kosovo nema čak ni priliku da kaže “ne” osim da pronađe najbolje moguće modalitete za implementaciju i formira ZSO. Na sastanku će se govoriti o modalitetu formiranja Zajednice. Dakle, ne o tome da li je treba formirati, već o modalitetu šta će ona sadržati i kakvi će biti njeni oblici - kaže Maljoku, prenosi “Kosovo onlajn”.
UZ GLAVNI I JOŠ DESETAK SPORAZUMA
Da je ZSO važna stavka saglasan je i bivši diplomata Srećko Đukić. On za “Blic” kaže da šatl diplomatija EU i SAD zvaničnika kojoj poslednjih meseci svedočimo, govori da je francusko-nemački predlog taj iz koga će proizaći niz konkretnih ugovora o svakoj o temi koja se u dokumentu spominje.
- Počev od toga kako regulisati uslovno diplomatske odnose Beograda i Prištine. Deo o ZSO će se, recimo, naslanjati na onu odredbu koja kaže da će se pitanje manjina rešiti i prema najvišim standardima. Slično je bilo sa Dejtonom, postoji Dejtonski sporazum i 11 aneksa, a u jednom je sadržan i Ustav BIH - napominje Đukić.
To je proces koji će potrajati, prognizira bivši ambasador Srbije u Belorusiji.
- Sledi desetak ugovora, zato ne verujem da će se sve završiti u ovoj godini. Protezaće se to i na sledeću godinu, biće to duži proces - zaključuje Đukić.