MORAMO SE BORITI STRAŠĆU I IZDRŽLJIVOŠĆU
Moj novi film “Suša” govori i o kolektivnim mentalnim poremećajima u društvu, ali kada je reč o likovima oni nisu puni mržnje, ne deluju iz nje, već u njima postoji i tračak saosećajnosti - kaže Paolo Virci, poznati italijanski sineasta, gost „Kustendorfa“.
Subota veče, Mećavnik pod lakim snegom, u prostoru restorana “Viskonti” žamor, graja, dobra atmosfera koju je neko od mladih učesnika/gostiju što je prvi put na festivalu opisao rekavši: „Kao da nismo na ovim svetu“, prilična gužva koja nikoga ne uznemirava…
Na „Kustendorfu“, zna se, kao gotovo nigde u svetu, možete prići i najvećoj zvezdi, proćaskati, pitati nešto, eventualno zatražiti intervju…
Čuveni Paolo Virci, čiji je najnoviji film „Suša“obeležio poslednji dan festivala, bio je i ranije gost, osvojio publiku širom sveta, ovdašnju takođe, filmovima “Tvrdo kuvano jaje”, za koji dobija specijalnu nagradu žirija na Venecijanskom festival, “Prva lepa stvar” u kojem dočarava atmosferu radničke klasu u Livornu, gde je i rođen, “Putovanje života” sa Donaldom Saderlendom i Helen Miren, „Ljudski kapital“(rađenog po romanu Stivena Amidona) koji počinje incidentom na Badnje veče u kojem je džip pregazio i usmrtio jednog biciklistu što se na različite načine odražava na život dve prodice…
Film “Suša” smešten je u zamišljenu situaciju - u Rimu tokom tri godine nije pala ni kap kiše, nedostatak vode menja pravila i navike ljudi, kroz grad koji umire od žeđi i od zabrana kreće se horda ljudi, starih i mladih, uspešnih i marginalizovanih, žrtava i profitera… - a preispituje vrlo aktuelne, akutne fenomene savremenog života.
Te subotnje večeri Paolo Virci, između ostalog, pohvalno je govorio o upravo prethodno odgledanom filmu “Usekovanje” Siniše Cvetića, očigledno provodio prijatno vreme u društvu uz večeru, zdušno prihvatio razgovor za “Blic” u kojem je govorio o svom novom filmu, festivalu, aktuelnom društvenom trenutku, evropskoj kinematografiji…
- Obožavam ovo mesto! Svi smo zapravo jedna zajednica u kojoj smo i dovoljno slobodni, individualno i dovoljno zajedno, jedni s drugima. Dopada mi se način na koji provodimo vreme, i prijatno i korisno, kao i to što zajedno gledamo filmove. Kao filmskom stvaraocu za mene je festival uglavnom ono što se tiče mog filma i aktivnosti vezanih za njegova prikazivanja, a kada sam ovde, onda je to zbog festivala, zbog drugih filmova, zbog razgovora s drugim filmadžijama. Neverovatan doživljaj. Kusturica je stvorio nešto izuzetno i neverovatno.
Vaš novi film “Suša” govori o životu bez kiše, odnosno vode…
- Onima koji nisu gledali film ne zelim da otkrivam šta se dešava u filmu i na taj način utičem eventualni doživljaj. Naposletku film postane komentar realnosti u kojoj živimo. Bili smo u sred pandemije i razmišljali o tome kako će svet izgledati kad i ako se sve to završi. Bili smo totalno zatvoreni, pod restrikcijama. Jedini način za mene da zamislim film bio je da zamislim kako će izgledati budućnost. Nešto poput naučne fantastike. Kada se film prikazivao na Festivalu u Veneciji bili smo suočeni i sa vrlo aktuelnim pitanjem o ogromnim klimatskim promenama, a “Suša” i o tome govori. Malo je apokaliptican, ali s dozom nade u čovečanstvo. Govori i o kolektivnim mentalnim poremećajima u društvu, ali kada je reč o likovima oni nisu puni mrznje, ne deluju iz nje, već u njima postoji i tračak saosećajnosti.
Vaši filmovi su neretko o običnom čoveku i slici društva, šta je ono što je, po vašem uverenju i osećanju, danas važno kada su društvo i politička situacija u pitanju?
- Pitanje klime i klimatskih promena svakako. Takođe, u ovom trenutku odvija se jedan rat, jedna agresija. To je događaj za koji mi nemamo način ni sredstva, alat da ga rešimo kako treba već ga rešavamo oružjem. To je ogroman problem. Ali verujem da će se naći način da se reši, da će ljudi naći bolja srestva i načine od bombi i oružja. Ljudi iz Mosvke, ljudi iz Kijeva - prekinite!
Šta mislite o evropskoj kinematografiji danas?
Niste prvi put na „Kustendorfu“, a kakve utiske imate ovoga puta?
- Dosta je zanimljiva, ali u istom trenutku stvaranje filmova danas pati zbog borbe sa striming platformama koje imate na svom pametnom televizoru kao i sa blokbasterima koji stižu kao na traci. Moramo se izboriti protiv toga, protiv toga da filmadžije rade ono što je pre svega isplativo produkcijama. Moramo se boriti strašću i izdržljivošću!
U ovom trenutku odvija se jedan rat, jedna agresija. To je događaj za koji mi nemamo način ni sredstva, alat da ga rešimo kako treba, već ga rešavamo oružjem