KO će PRVI POSLATI AVIONE UKRAJINI
Nemačka i SAD kažu da neće, Francuska i Poljska imaju drugačije namere Nemački kancelar Olaf Šolc i američki predsednik Džo Bajden su jasno poručili da Berlin i Vašington neće obezbediti borbene avione za podršku ukrajinskim ratnim naporima samo nekoliko
Šolc je rekao da je fokusiran na isporuku obećanih tenkova. - Pitanje borbenih aviona se čak i ne postavlja. Mogu samo savetovati da ne ulazite u stalni rat nadmetanja kada su u pitanju sistemi naoružanja - rekao je.
Kancelar je takođe rekao da debata o borbenim avionima “izgleda neozbiljna” kada je zemlja tek u sredu odlučila da pošalje 80 tenkova “leopard 2” u Ukrajinu. Takođe je omogućila drugim evropskim državama da pošalju sopstvene zalihe tenkova nemačke proizvodnje u Ukrajinu. Andrij Jermak, šef kabineta predsednika Volodimira Zelenskog, rekao je da je odluka Nemačke da snabdeva tenkove dobrodošao “prvi korak”, ali da je fokus okrenut ka povećanju broja vojnih aviona za odbranu od ruske invazije, koja se približava svojoj godišnjici. U ponedeljak je stigao hladan tuš i iz Vašingtona - Bajden je izjavio da Vašington neće slati borbene avione F16 Ukrajini. Prošle nedelje, zapadni mediji su objavili da grupa vojnih zvaničnika “u tišini” nagovara Pentagon da pošalje avione F16 Kijevu, nakon što je administracija Zelenskog uputila apel za njihovo slanje.
ZAŠTO OKLEVAJU?
Međutim, mnoge zemlje i dalje oklevaju. Mihail Podoljak, savetnik Zelenskog, rekao je da se razgovori o borbenim avionima vode sa saveznicima, ali da su neki imali “konzervativan stav” za koji je rekao da je nastao zbog “straha od promena u međunarodnoj arhitekturi”. Podoljak nije izdvojio Nemačku, za koju se od početka
rata smatra da nerado naoružava Ukrajinu, kao ni Ameriku, koja je predvodila vojnu pomoć Ukrajini, ali je podvukla crtu kod aviona. Portparol Pentagona opisao je potencijalno slanje aviona kao “malo povećanje sposobnosti” i to dobro sumira stav Amerike prema ovom pitanju. Vašington od početka sukova preferira pomoć u vidu artiljerije, oklopnih vozila i kopnenih sistema protivvazdušne odbrane. Bajdenova administracija se odupirala pozivima da isporuči teže oružje u prošlosti, zbog straha da bi je takav potez doveo u konfrontaciju sa Rusijom.
KO će PRVI POPUSTITI?
Veliki broj zapadnih vojnih zvaničnika i diplomata potvrdilo je anonimno medijima da su debate o borbenim avionima u toku u njihovim zemljama. Trenutno najveća podrška postoji u baltičkim državama, koje su među najvatrenijim zapadnim podržavaocima Kijeva. Nakon rampe iz Berlina i Vašingtona, Kijev se okrenuo Francuskoj. Ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov je zato otišao u Pariz na sastanak sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Makron nije isključio slanje aviona, ali uz određene uslove. Makron je naglasio da potencijalno slanje borbenih aviona u Ukrajinu zavisi od nekoliko faktora: potrebe da se izbegne eskalacija i uveravanja da borbeni avioni “neće dodirnuti rusko tlo”. U međuvremenu, poljski premijer Mateuš Moravjecki takođe nije isključio moguću isporuku F-16 Ukrajini. Britanski ministar odbrane Ben Volas ironično je prokomentarisao debate o slanju aviona: “Ono što svi znamo o ovim zahtevima je da prvi odgovor bude ‘ne’, a onda bude ‘da’”.