SRBIN POSTAO ČLAN MISTIČNOG PLEMENA JAVANAVA U SRCU AMAZONIJE
Koliko puta ste pomislili da biste rado spakovali kofere, napustili sve i otišli da živite u neku egzotičnu zemlju? Ivan Nikitović iz Užica (39) jedan je od retkih koji je to učinio.
Mesec dana je u maloj kolibi usred Amazonije morao da se pridržava striktne dijete, hranu je jeo vrlo malo, a vodu uopšte nije pio
Nekada su za njih govorili da su divlji, pa čak i ljudožderi, a danas na svakoj kućici imaju satelitski tanjir, imaju mobilne telefone, pa čak i prate društvene mreže
Kuvar po struci, ali odmalena zaljubljen u herbalizam, upoznao je mnoge evropske i svetske kutlture, ali je sticajem životnih okolnosti otišao u Južnu Ameriku i postao član tamošnjeg plemena Javanava. Ipak, da bi se zvao jednim od njih Ivan je morao da prođe izuzetno rigoroznu i za mnoge neizdrživu dijetu. Mesec dana proveo je u šumama Amazonije u maloj kolibi, hranu je jeo vrlo malo, a vodu uopšte nije pio.
- Nekada je dijeta kojom su se članovi implementirali u zajednicu trajala godinu dana, međutim sada su to smanjili na mesec. Dobijete samo krevet, stolicu i toalet. U tom periodu vrlo malo jedete, a umesto vode pije se tečnost koja se dobije mešanjem soka njihove dve lokalne biljke, juke narandžastog kukuruza, zove se mama i pije se vekovima kod njih tokom tih dijeta. Ukus nije nimalo prijatan, ne gasi žeđ, ali je dovoljna samo da preživite. Na taj način pokazujete snagu nad samim sobom, spremnost da se izborite sa izazovima i sposobnost da ne padnete pod uticaj straha i prekršite dijetu. Kad sve to izdržite, onda ste zaslužili da budete deo plemena Javanava - rekao je Ivan za Rinu.
OD 1.000 DO 1.300 LJUDI
Jedini je Srbin, ali i Balkanac, kome je to pošlo za rukom. Ovo iskustvo pomoglo mu je da bude mentalno jači, da gospodari svojim umomom i da shvati koliko je važno pomagati drugima. Pleme Javanava broji od 1.000 do 1.300 članova, a žive na samoj granici između Perua i Bolivije. Bili su tipično pleme lovaca, ali poslednjih godina primaju bele ljude u svoje redove, smatrajući ih saveznicima mimo svojih granica.
- Dobio sam priliku da upoznajem i istražujem sve njihove lokalne biljke koje imaju ogroman značaj za ljudsko zdravlje. To su autohtone vrste koje one koriste za lečenje, ishranu i higijenu već vekovima. Medicina iz džungle jednom rečju bi se mogla nazvati čudesnom ili svetom. Kroz moj blog curandero.love koji sam pokrenuo upravo želim da prikažem sav taj značaj, približim kulturu plemenskih zajednica našem svetu, njihove običaje, kulturu i svakodnevnicu priča Ivan.
BELCI VIŠE NISU DUHOVI
Članovi plemena Javanava žive u ograđenom naselju nazvanim “šabon”, u sredini se nalazi velika vatra koju koriste svi članovi, a oko nje su u krug postavljene povezane kolibe. Muškarci u plemenu imaju najteže zadatke, idu u lov, lože vatru i dovlače drva, a žene skupljaju biljke i prave čajeve. Deca i stari imaju lakše zadatke. Ivan dodaje da iako su ranija verovanja bila da su članovi plemena divlji i jedu jedni druge, vremena su se ipak promenila, pa su sada plemenske zajednice mnogo pitomije.
- Ranije su za njih beli ljudi bili kao duhovi, a ako bi neko ušao na njihovu teritoriju bivao bi u opasnosti. Sada je to drugačije, otvoreni su za nove članove. Na svakoj kućici imaju satelitski tanjir, imaju mobilne telefone, društvene mreže. Jako su kulturni i fini. Kad su videli kako izgleda grad i život napolju mnogi mladi ljudi su poželi da napuste pleme, stoga sada radije i primaju ljude u svoje redove i naselje. U plemenu sam naučio kako nema nikakvih podela, a svi su kao braća i sestre - kaže ovaj Užičanin za Rinu.
Zasad je jedini iz Srbije član ovog južnoameričkog plemena, ali se nada da će se kroz spoznaju kako žive i šta rade još neko sa ovih prostora odvažiti na ovaj njegov korak.