ZAPAD ŽELI „LAKŠU TURSKU“

“Njujork tajms” piše da bi evropski lideri bili oduševljeni da imaju “lakšu Tursku”, dok bi Rusija mogla da izgubi važnog ekonomskog i diplomatskog partnera ako Erdogan zaista ode.

Stoga se predsednički izbori u Turskoj pažljivo prate u zapadnim prestonicama, u sedištu NATO i u Kremlju. Oni na Zapadu ne žele zvanično da govore o preferiranom ishodu turskih izbora kako bi izbegli optužbe za uplitanje u iste. Ali javna je tajna da bi evropski lideri – da ne pominjemo Bajdenovu administraciju – bili oduševljeni da Erdogan izgubi, navodi “Njujork tajms”.

- Svi mi želimo lakšu Tursku – rekao je u petak bivši premijer Švedske Karl Bilt.

Strateški važna članica NATO je postala problematični partner Evropske unije – koja je uveliko napustila ideju o članstvu Turske – dok je za Moskvu Erdoganova Turska postala nezamenljiv partner Rusije a ponekad i diplomatski posrednik, što je postalo još važnije Kremlju otkako je pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

Tokom svoje dvodecenijske vladavine Erdogan je svojim odbijanjem da primeni zapadne sankcije potkopavao napore na izolaciji Kremlja i “izgladnjavanju” njegovih fondova za rat. Istovremeno je posrnula turska ekonomija uživala u ruskoj nafti po privilegovanoj ceni. Turska je među “zemljama perionicama” za koje je CREA rekla da su povećale uvoz ruske nafte nakon invazije, kao i izvoz rafinisanih proizvoda u zemlje koje su je sankcionisale. Erdogan je dodatno razbesneo svoje saveznike blokiranjem ulaska Švedske u NATO. Vašington i Brisel smatraju da se Erdoganova Turska udaljila od evropskih vrednosti i normi poput vladavine prava i slobode štampe. U Vašingtonu su Erdoganov zaokret ka autoritarizmu, njegove veze sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i njegove zavade sa NATO ozlojedile zvaničnike i čak navele neke da govore kako Tursku treba izbaciti iz alijanse