KAKO SMANJITI UTICAJ KLIME NA POLJOPRIVREDU
Eminentni stručnjaci, kompanije, vlasnici gazdinstava, predstavnici vlasti iz zemlje i inostranstva, institucije, profesori univerziteta okupiće se 31. 5. i 1. 6. na pet panela, a svaki je posvećen gorućoj temi u agrobiznisu.
Primećujete li da godišnja doba više nisu ista kao što ih pamtite? Koliko ste puta izgovorili: “Ovo vreme se skroz poremetilo”? Da, klimatske promene su godinama unazad top tema na globalnom nivou jer gotovo da nema privredne grane koja nije u većoj ili manjoj meri, kratkoročno ili dugoročno, zavisna od klimatskih promena. Direktno zavisna od vremenskih (ne)prilika je poljoprivreda. Sve promene, anomalije koje se dogode u životnoj sredini utiču na proizvodne cikluse u poljoprivredi. Na to ne možemo da zažmurimo, ali i preventiva nije nešto što možemo da odložimo.
Gde smo, šta smo uradili i šta još treba da uradimo, deo su pitanja koja će biti postavljena i na koja će biti dati odgovori na najvećoj regionalnoj agrobiznis konferenciji “Grow Up - Snaga zemlje”, koja se održava 31. maja i 1. juna u hotelu “Gorski” na Kopaoniku.
EKONOMSKA NESTABILNOST
Anomalije koje se dogode u prirodi, bilo da su meteorološke, vodne ili zemljišne, direktno utiču i to na sve proizvodne cikluse u poljoprivredi. Svi segmenti poljoprivredne proizvodnje jesu i biće u manjem ili većem obimu pogođeni klimatskim promenama.
Jednostavno rečeno, jedno vuče drugo. Negativan uticaj na biljnu i stočarsku proizvodnju će se manifestovati i na prehrambenu proizvodnju. I tu nije kraj. Neregularnost u lancu snabdevanja sirovinama za prehrambenu industriju će izazvati ekonomsku nestabilnost i socijalnu nesigurnost. Zato je prepoznavanje svih negativnih efekata koje izazivaju klimatske promene u poljoprivredi i što je bitno blagovremeno preduzete aktivnosti na svim nivoima (od Vlade do zainteresovanih strana), mogu doprineti da se postojeće mere i potencijalne strategije sprovedu, a da se pri tom iskoriste i određene pogodnosti.
UGROŽENI SOMBORKA, MANGULICE...
U naučnoj studiji koja je urađena Srbiji navodi se da potencijalno najveći uticaj će se odraziti na biljnu proizvodnju, zbog dužine vegetacionog perioda, koji može da traje par meseci, pola godine, nekoliko godišnjih doba, par godina ili nekoliko dekada. Međutim, iako se smatra da je biljna proizvodnja najviše pogođena, nažalost klimatske promene podjednako pogađaju i stočarstvo.
Za stočarstvo je teže utvrditi direktne posledice, ali ono što se zasigurno zna jeste da klimatski činioci poput temperature i vlažnosti vazduha u znatnoj meri utiču na zdravlje i proizvodne osobine domaćih životinja. Dodatno, ako usled klimatskih nepogoda podbaci ratarska proizvodnja i domaće životinje će automatski imati manje hrane, a pojava suša može stvoriti probleme sa napajanjem domaćih životinja što se već i dešavalo na Pešterskoj visoravni.
U studiji se navodi da deo poljoprivrede koji najviše trpi zbog klimatskih promena jeste održiva poljoprivredna proizvodnja, poput organske i integralne proizvodnje. Mnoge autohtone sorte biljaka kao što su futoški kupus ili paprika somborska i autohtone rase životinja poput ovce cigaje i pramenke ili svinja mangulica, moravke i resavke koje su adaptirane na klimatske uslove naših krajeva, sa promenom klime nalaze se pred velikim izazovima. Gubitak genetičkih resursa međutim, predstavlja stalnu pretnju sa dolazećim promenama u klimi.
ŠTETA U MILIJARDAMA DOLARA
Neke računice su poznate. Navešćemo samo neke od primera:
Štete u voćarstvu usled nepogoda koje se javljaju kao rezultat klimatskih promena mogu da budu veoma velike. Primera radi, kajsija - ako je proizvodnja kajsije u Srbiji oko 23.000 tona dolazi se do vrednosti od oko sedam miliona evra. Smatra se da se izostanak roda kod kajsije usled dejstva poznog prolećnog mraza dešava svake treće godine, a u nekim rejonima i češće. Iz toga proizlazi da samo kod kajsije, problem poznog prolećnog mraza, godišnje nanosi štetu od preko dva miliona evra.
Računica štete izazvane sušama za najznačajnije ratarske kulture nastale usled niskih prinosa uslovljenih sušom od 1994. do 2014. godine je najmanje 4,6 milijardi dolara. Svakako najpogođenija kultura je kukuruz, sa procenom direktnih gubitaka od 2,2 milijarde dolara. Ako tome dodamo i činjenicu, da nisu analizirani podaci za detelinu, lucerku, bostan i mahunarke, koje su takođe veoma osetljive na sušu, odnosno činjenicu, da su zbog nedostatka podataka izostavljene štete na voćarskim zasadima, jasno je, da su direktne štete znatno veće od navedenih.
UTICAJ NA BRDOVITE KRAJEVE
U naučnoj studiji rađeno je istraživanje po regionima u Srbiji. Postoje razlike između ispitanika o proceni šteta od klimatskih promena, u zavisnosti od nadmorske visine i regiona u kojem se odvija poljoprivredna proizvodnja i u zavisnosti od tipa proizvodnje.
Poljoprivrednici sa brdovitog terena prijavljuju da imaju više štete od klimatskih promena u odnosu na one iz ravničarskih krajeva. Poljoprivrednici iz južne i istočne Srbije prema proceni imaju najveću štetu od klimatskih promena, slede oni iz beogradskog regiona, Šumadije i zapadne Srbije. Prema istraživanju, najmanja šteta je u Vojvodini.
Ako usled klimatskih nepogoda podbaci ratarska proizvodnja i domaće životinje će automatski imati manje hrane, a pojava suša može stvoriti probleme sa napajanjem domaćih životinja
Štete od suša za najznačajnije ratarske kulture od 1994. do 2014. godine je najmanje 4,6 milijardi dolara
KAKO UBLAŽITI POSLEDICE
Za ublažavanje posledica klimatskih promena potrebno je angažovanje doslovce celokupne zajednice i to na strateškom nivou. Od državne uprave, preko lokalne vlasti, osiguravajućih kompanija, stručnjaka iz oblasti informacionih tehnologija (IT) i obrazovanja, naučnike, savetodavce, poljoprivredne organizacije do poljoprivrednika.
Na konferenciji “Grow Up - Snaga zemlje” učesnici ovog značajnog panela ponudiće, između ostalog, predloge i rešenja koje su sve mere neophodne i na koje se sve načine može pružiti podrška poljoprivrednicima.