„DA NIJE BILO MASAKRA NE BI IH POTRESLO 17 UBIJENIH ŽENA”

Nasilje nad ženama i devojčicama često se završi femicidom, zločinom koji je najmanje procesuiran i adekvatno kažnjavan širom sveta, pa i u Srbiji. Od početka godine u našoj zemlji dogodilo se 17 slučajeva, samo u prvih 10 dana maja - čak tri.

KOLIKO SU OVE brojke zabrinjavajuće svedoči podatak da smo u istom periodu prošle godine imali 11 ubijenih pripadnica slabijeg pola, odnosno da je u 2023. zabeležen porast femicida za čak 55 odsto. Svi su saglasni da su potrebne aktivne mere država kojima će se direktno uticati na počinioce, i koje će stvoriti bezbedno okruženje da žrtve nasilja prijave šta im se desilo kako bi se femicid mogao izbeći.

Tanja Sekulić, advokat, kaže za “Blic” da bi u Srbiji uvođenje femicida u krivični zakon uticalo na povećanje bezbednosti žena i dece. A da ne bismo bili prva država u svetu koja je to uradili svedoči podatak da je femicid kao zločin uvršten u krivične zakone Čilea, Ekvadora, Gvatemale, Hondurasa, Nikaragve, Paname, Bolivije, Brazila, Kolumbije, Kostarike, El Salvadora, Meksika i Perua.

- Bezbednost i zaštitu žena i dece trebalo bi osigurati kroz uvođenje femicida u Krivični zakonik jer je broj ubijenih žena i dece u Srbiji od početka 2023. godine poražavajući. Stupanje na snagu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici iz juna 2017. poboljšao je položaj žrtve u porodično-partnerskim konfliktima, jer je omogućio žrtvi nasilja da nasilnik po hitnom postupku dobije zabranu prilaska žrtvi ili iseljenje iz domaćinstva - kaže Tanja Sekulić.

Vesna Stanojević, direktorka Sigurne kuće, kaže za “Blic” da su ljudi sada pokrenuti strašnim masakrima dece i mladih ljudi u Mladenovcu, te da je problem femicida isplivao na površinu.

- Nažalost, da nije bilo tih stravičnih događaja, iskreno, mislim da ovo nikoga ne bi potreslo. Imamo 17 ubijenih žena od početka godine, što je strašno - govori Stanojević.

Ona ističe da se po pitanju uvođenja femicida u Krivični zakonik Srbije ne radi ništa. Prema njenim rečima, ako je postojala neka inicijativa, o tome nije govoreno javno, niti je javnost o tome ikada bila upoznata, kao da je nije ni bilo.

- Mislim da bi bilo bolje da se femicid kriminalizuje kao zločin. Brže bi se rešavali ti slučajevi i mislim da bi kazne bile adekvatne. Sa aspekta žrtve, kriminalizacija femicida bi bila potrebna. Samo tako će počinilac koji je ubio ženu iz neke pobude moći da dobije adekvatnu kaznu, da ode u zatvor i da ostane u njemu doživotno - ističe Vesna Stanojević za “Blic”.

Ona se osvrnula na to da femicid počiva na dubokoj mržnji prema ženama koju rađaju loše tumačene tradicionalne norme iz kojih nastaje rodno zasnovano nasilje kroz porodično nasilje i druge gde su jedine žrtve žene.

- Znate kako, ja lično smatram da onaj ko je rešio da to uradi, da on nema neki osećaj ni predomišljanja, ni kajanja, ni razmišljanja. To su ljudi koji su nekoga fiksirali za nešto, i te žene krive za ličnu patnju i bes koristeći se frazom “ili moja, ili ničija”. Znate, to sve nisu razlozi, za femicid ne sme da postoji opravdanje. To je težak zločin, ubistvo. Ali, ako taj neko to doživi kao razlog, onda će on to uraditi. On će to uraditi bez obzira kakve mi zakone doneli i šta mi o tome pričamo - navodi Vesna Stanojević.

Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) za “Blic” ističe da je saglasna sa stavom Vesne Stanojević da je uvođenje femicida kao krivičnog dela u Srbiji više pitanje inicijative.

Prema njenim rečima obrazloženje institucija na pitanje zašto se ne uvodi femicid kao krivično delo je što Srbija ima krivično delo teško ubistvo.

- Tu brojne stvari u praksi stvaraju zabune, i zbog toga je potrebno da se doradi krivični zakonik kada je u pitanju definicija teškog ubistva - kaže Macanovićeva i dodaje da, nažalost, “naše društvo za razliku od nekih drugih relativizuje nasilje upućeno ka ženama”.

Žene ubijaju bez mnogo razmišljanja i kajanja, rukovodeći se parolom „ili si moja ili ničija“