ŠTA UKRAJINA ČEKA?
Posle meseci skoro svakodnevnog izveštavanja o borbama u stilu Prvog svetskog rata između ukrajinske vojske i raznih ruskih jedinica u blizini Bahmuta, očekivana ukrajinska prolećna ofanziva će verovatno uskoro nastupiti. Koliko brzo? Nemoguće je reći. Može da počne za nekoliko dana ili nedelja.
Oni koji spekulišu o tome kada bi se tačno mogao desiti takav napad treba da razumeju složeni izazov s kojim se suočavaju ukrajinske snage, piše “Vašington post”. Ukrajinski general Valerij Zalužni zna da ima samo dve velike prednosti kada ide u ofanzivu: da bira vreme i mesto napada. On zna da je nakon lansiranja desetina hiljada vojnika protiv ruske vojske — sile koja je mesecima pripremala odbrambene položaje - nemoguće povući ih nazad.
Još od prošlog leta, posle uspešne ukrajinske ofanzive u oblasti Harkov, Zalužni i njegovi komandanti planiraju ovu ofanzivu. Proučavaju obaveštajne izveštaje, istražuju ruske linije, postavljaju svoje specijalce na ključne položaje, gađaju neprijateljske štabove i zalihe.
Ali najteža stvar koju je Zalužni morao da uradi je da stvori borbenu snagu potrebnu za napad. Morao je da sinhronizuje tekuću mobilizaciju sa svojim saveznicima, koji su obučavali i opremali njegove snage na lokacijama širom sveta. Zatim je morao da koordiniše kretanje tih snaga nazad u Ukrajinu a zatim na terene u blizini mesta gde će ukrajinska vojska pokušati da napravi svoj proboj. Tako složen zadatak bio bi zastrašujući čak i za najboljeg komandanta.
PREPREKE
Ukrajina je velika zemlja, a front je veoma dug. Dovođenje svih ovih jedinica na položaj je u vojnom žargonu koji se zove RSOI: prijem, postavljanje, kretanje napred i integracija. Čak i za najelitnije američke snage. Pojedini ukrajinski vojnici su se pokazali veoma dobri u prilagođavanju novom zapadnom oružju i izvršavanju nemogućih zadataka na bojnom polju. Ali ispravan RSOI zahteva koordiniran i sinhronizovan timski učinak.
Kada Zalužni integriše sveže obučene snage u svoju komandu i vrati jedinice na front za očekivanu ofanzivu, njegov zadatak će biti da je izvrši. U napadu, on mora da prebaci svoje trupe preko reke Dnjepar, samo da bi se suočio sa ruskim neprijateljem koji je imao mesece da se pripremi. Složen skup prepreka i zastrašujući niz odbrambenih pojaseva i potencijalnih “zona ubijanja” čekaju u oblastima Hersona i Zaporožja. Rusi mogu da imaju prednost u zauzimanju ovih statičnih odbrambenih položaja, ali samo ako njihovi vojnici odluče da se bore.
Ofanzivne operacije zahtevaju više snaga, veću manevarsku spretnost, precizno ciljanje i pucanje, kao i duže i sigurnije linije snabdevanja. Ukrajinska vojska nije izvršila ništa slično u ovom obimu. Izuzetno je teško čak i dobro obučenoj sili da umnoži borbenu moć na više odlučujućih tačaka napada. Ali to je ono što ukrajinska vojska mora da uradi.
“BIĆE MNOGO ŽRTAVA NA OBE STRANE”
- Predviđam da će Zalužni i njegova vojska na kraju osloboditi većinu, ako ne i svu zemlju koju su Rusi zauzeli u ovoj ofanzivi. Poznajem ukrajinsku vojsku, a poznajem i rusku vojsku i nema sumnje da će to biti krajnji rezultat ove ofanzivne kampanje. To će rezultirati mnogim žrtvama na obe strane i testirati volju ruskog predsednika Vladimira Putina - piše za “Vašington post” bivši američki oficir Mark Hertling.
NATO i Sjedinjene Države takođe moraju da nastave da podržavaju ukrajinsku vojsku na neodređeno vreme. Svi ratovi se završavaju nekom vrstom političkog sporazuma, ali Rusija teško da će biti sita. A ako je prošlost bilo kakav vodič, njenim obavezama se ne može verovati. Čak i sa desetkovanom vojskom, Rusija će pokušati da se obnovi, a Ukrajina će ostati ranjiva, zaključuje “Vašington post”.