POPLAVE U BIH I U HRVATSKOJ, A SVA TA VODA IDE KA SRBIJI

Nema opasnosti od bujičnih razornih poplava i izlivanja velikih reka u Srbiji, saopštili su iz „Srbijavoda“za „Blic“, a s tim su saglasni i drugi stručnjaci.

Dok je u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na području Republike Srpske, zbog učestalih padavina došlo do porasta rečnih vodostaja, i u porastu su i dalje Zrmanja, Vrbas, Bosna, Lim, Sava, Drina, Neretva, procene su da u našoj zemlji nema razloga za uzbunu i paniku. Međutim, vremenske prilike i najave meteorologa da nas i narednih dana očekuju pljuskovi drže sve na oprezu, pogotovo zbog poplava koje su 2014. godine načinile ogromnu štetu i gubitke, mada su tada padavine bile neuporedivo veće.

PREKOGRANIČNI VODOSTAJ

Dejan Vladiković, koordinator hidroloških prognoza i upozorenja u Republičkom hidrometeorološkom zavodu (RHMZ) kaže za „Blic“da neće biti nikakve opasnosti od poplava u Srbiji u rangu u kojem su to imale susedne zemlje u gornjem toku Save.

- Susedne zemlje imaju ozbiljne probleme, to su i Kupa, Karlovac, Una, Sana, Obrovac, i u Hrvatskoj i na području Bosne i Hercegovine. Kod njih je ogromna količina vode koja ide ka nama, ali ima dovoljno prostora u reci Savi na našem delu toka. Jedino se kod Šapca očekuje da vodostaj prevaziđe granicu redovne odrane od poplave, to je prvi stepen odbrane, ali prema našim najnovijim proračunima ne bi trebalo da uđe u vanredni, drugi stepen odbrane. Oko dva metra će vodostaj porasti kod Šapca i

Sremske Mitrovice, što kod Mitrovice ne znači redovnu odbranu, a kod Šapca da i ne očekuje se da tamo uđe u vanrednu s tim što će onda stajati i ostaće na tom nivou, biće stagnacija i neće odmah početi da opada – kaže Vladiković.

DUNAV U PORASTU, ALI...

Prema njegovim rečima, Drinom stiže dosta vode jer je u Crnoj Gori i istočnoj Hercegovini bilo dosta padavina.

- Za naše vodotokove, iako će biti nestabilno do petka, očekujemo da bude porasta malo, Jadar, Kolubara, Zapadna Morava, ali to ništa neće uzrokovati i daleko je od mera za upozoravanje - kaže Dejan Vladiković.

Prema njegovim rečima, vodostaj na Dunavu će porasti

jer i u Austriji i Mađarskoj je bilo dosta padavina.

Prema podacima RHMZ, stanje voda na dan 16. maja prikazuje da je, recimo, vodostaj Dunava u porastu do Slankamena, nizvodno u stagnaciji sa tendencijom manjeg i umerenog porasta naredna četiri dana.

- Vodostaj Tise je u manjem opadanju sa tendencijom stagnacije i manjeg kolebanja naredna četiri dana. Sava je u porastu sa tendencijom umerenog i većeg porasta naredna četiri dana. Velika Morava je u manjem porastu i stagnaciji sa tendencijom stagnacije i manjeg kolebanja naredna dva dana. Vodostaji na Dunavu su u domenu srednjih i srednje visokih, na Savi u domenu srednjih, na Tisi u domenu srednje niskih, a na Velikoj Moravi u domenu niskih vrednosti za ovo doba godine – kažu u RHMZ.

„NISMO U RIZIKU ZBOG PADAVINA“

Klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević rekao je u „Uranku“na televiziji K1 da narednih nekoliko dana nismo u riziku da imamo ozbiljnije padavine koje bi mogle da dovedu do problema koje smo imali 2014.

- Biće kiše narednih dana, ali neće biti te akumulacije, i neće biti količine padavina koje su opasne. Više će ih biti u zapadnoj Srbiji. U Hrvatskoj su bile jako velike akumulacije proteklih nekoliko dana, u nekim mestima je bilo i više od 100 litara kiše po metru kvadratnom. Problem je što će narednih dana tamo biti još kiše, oni nisu blizu prestanka ovog problema. Verovatno će se i Hrvatska i Bosna

NEĆE BITI OPASNOSTI OD POPLAVA U IMALE SRBIJI U RANGU U KOJEM SU TO SUSEDNE ZEMLJE

mučiti s ovim problemom još nekoliko dana. U Srbiji nema većeg rizika, ali moramo da pratimo Savu i Drinu zato što će ta voda u jednom trenutku doći i do nas. Trebalo bi pooštriti zaštitu na kritičnim mestima na Savi i pratiti vodostaj. To znaju vrlo dobro hidrolozi iz RHMZ i naš sektor za vanredne situacije. Trebaće neko vreme da taj talas dođe do nas, ne može se to desiti u jednom danu, te imamo vremena da se pripremimo.

S njim je saglasan i meteorolog Nedeljko Todorović.

- Narednih dana na području Srbije ne bi trebalo da bude ekstremno velikih količina padavina. Glavnina je zapadno od nas. Biće narednih dana kiša, a do prekida padavina će doći u subotu i nedelju, 20. i 21. maja. Biće toplije i sunčanije vreme, da se građani ogreju, a sledećeg vikenda očekuje nas pad temperature sa lokalnim padavinama - pljuskovima praćenih grmljavinom što je i inače karakteristika vremena u periodu od maja do septembra. To je letnji tip padavina. Ukupna količina padavina do sada je bila nešto malo ispod proseka.

Narednih dana na području Srbije ne bi trebalo da bude ekstremno velikih količina padavina. Glavnina je zapadno od nas. Padavine će prestati za vikend, kaže Todorović

Situacija malo liči na 2014. godinu, kada se globalna hemisferska cirkulacija malo „zamrzla“. I pre par nedelja bila je ta situacija, kada smo imali sneg početkom aprila, priča Đurđević

POPLAVE U OBRENOVCU

Nedeljko Todorović je u „Uranku“kazao da su veći problemi kada su padavine obilne u manjim mestima.

- Oni su blizu vodotokova, nije ostavljen prostor, pa kada padne velika kiša vodotokovi postanu bujice. Gradnja uz vodu je uvek problematična. Pre devet godina smo imali ekstremni događaj. Gledajući količinu padavina, tako nešto se nije desilo 200 ili 300 godina unazad. To je toliko retka pojava. Te 2014. godine dnevna količina padavina je samo u nekim mestima bila ekstremna, ranije su bile zabeležene i veće količine jednodnevne kiše, ali u situaciji dvodnevne ekstremno zabeležene kiše i zbog toga što je bila zahvaćena velika površina (veći deo Posavine, Bosna, Zapadna Srbija, Beograd, deo Vojvodine), voda se izlila iz vodotokova. Na velikom prostoru pala je veličina količina kiše, a i zemljište je bilo zasićeno i u martu i u aprilu. I u tim mesecima bilo je dosta padavina, te nova kiša više nije mogla da uđe u zemlju i išla je po površini.

SLIČAN CIKLON OPET IZNAD NAS

Situacija na klimatskim kartama trenutno dosta liči na tu iz 2014, ali su okolnosti sada potpuno drugačije te nema razloga za strah. Prof. dr Vladimir Đurđević kaže da je i sada ciklon zarobljen između dva anticiklona.

- Meteorolozi ne gledaju samo šta se dešava iznad Srbije već posmatraju celu severnu hemisferu. Prate gde se nalaze centri visokog i niskog pritiska i kako se kreću. U tom smislu situacija liči na 2014. kada se globalna hemisferska cirkulacija malo „zamrzla“. I pre par nedelja bila je ta situacija, kada smo imali sneg početkom aprila.