Starost poljoprivrednika

Tradicionalno glavna izvozna grana – poljoprivreda, poslednjih godina suočava se s padom broja zaposlenih. Njiva je sve ređe izbor mladih, svi bi oni danas u programere. Iako na prvi pogled deluje nespojivo, upućeni kažu da je budućnost poljoprivrede upravo u saradnji sa IT sektorom.

Uz razvoj mehanizacije dešavaju se, na globalnom nivou, promene na tržištu rada u korist novih poslova. Zaposlenost raste, ali ne u svim granama. Statistika pokazuje da je u poslednja četiri meseca 2022. godine najveći pad broja zaposlenih registrovan u poljoprivredi, šumarstu i ribarstvu – 6,1 odsto, javlja Radio-televizija Srbije (RTS). Istovremeno, najveći rast, veći od 18 odsto zabeležen je u informisanju i komunikacijama.

Paradoksalna je činjenica koja se godinama ne menja, a to je da nam poljoprivreda i dalje donosi najveću zaradu od izvoza, 4,8 milijardi evra u 2022, dok su informacione tehnologije dostigle 2,7 milijardi.

Jedan od dokaza manjka popularnosti ovog zanimanja jeste i podatak da se broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava smanjio. Ulaže se u mehanizaciju, ali u proseku srpski traktori stari su više od 20 godina. Da mladima poljoprivreda nije prvi izbor, pokazuje i podatak da srpski poljoprivrednik u proseku ima više od 60 godina!

- Kod nas je poljoprivreda i dalje nešto što se ne smatra „in“, nije „fensi“, ali ipak postoji jedna druga kategorija mladih ljudi koji drugačije gledaju na stvarnost ističe Dragana Benović, direktorka poljoprivredne škole PKB.

Ipak, kada je reč o poljoprivredi, situacija, zapravo, nije alarmantna. Budućnost poljoprivrede je, ističe direktorka, u saradnji sa IT sektorom i Zapad uveliko radi na tome.

- Koliko smo mi u korak sa vremenom, pitanje je - dodaje Benovićeva. Institut Biosens, prenosi RTS. Razvili su aplikaciju preko koje ratari besplatno mogu da prate vlagu i sastav zemljišta, pojavu štetočina, faze razvoja useva.

Praksa je pokazala da poljoprivrednici već u prve dve godine korišćenja digitalnih rešenja udvostruče profit! Digitalizacija poljoprivredu čini i atraktivnijom za novu „digitalnu“generaciju.

- Naši poljoprivrednici moraju da nauče jezik novih tehnologija. Videli smo to kao potrebu i da bismo to omogućili, napravili smo jedan kurs koji se zove Uvod u nove tehnologije u poljoprivredi, koji je besplatan - kaže Tadej Kurepa iz Inicijative „Digitalna Srbija“.

Direktorka poljoprivredne škole PKB navodi da insistiraju na razvoju preduzetništva i preduzetničkih kompetencija kod učenika.

- Smatramo da je to jedan od ključnih faktora da dobiju kvalitetna znanja - objašnjava Dragana Benović.