Јачи од Устава
СМЕНА РЕКТОРА УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ
Након што је нарушила аутономију универзитета, Влада ускоро може да се умеша и у избор председника САНУ или патријарха
Пре годину дана, у тренутку када „дијалог о Косову“није био на дневном реду, Александар Вулин је изјавио: „Влада Србије одржаваће Универзитет у Приштини и о њему неће доносити одлуке без њега, као што није доносила ни одлуке о Србима на КиМ без Срба са КиМ“. Да ли због „дијалога“, чињенице да је у међувремену са места министра просвете скинут Срђан Вербић, један од ретких службеника са интегритетом или једноставно због пуког јачања силе, ситуација се битно променила. Наједном је закључено да ова влада не само да може већ и мора да се меша у аутономију Универзитета, и поред законске забране да тако нешто чини, јер је у питању влада над владама и Универзитет испод свих универзитета, који не само да не заслужује аутономију, већ му је потребан старатељ.
Данас у Београду, а већ сутра у Приштини, по мишљењу Народног покрета Срба са КиМ „Отаџбина“, јер по Бриселском споразуму и здравство и просвета до краја 2018. морају да пређу у руке Приштине. Или, како прецизније објашњавају: „Смена ректора Срећка Милачића, познатог по тврдим ставовима када је у питању интеграција овог универзитета у просветни систем тзв. републике Косово само показује да Александар Вучић што хитније жели да се отараси јужне српске покрајине. Још један разлог за смену је и тај да није дозвољавао локалним криминалним босовима, који су део Вучићеве власти, да се мешају у рад Универзитета, почев од обичних ствари па до тендера. Изговор да се ректор смењује јер није имао добру сарадњу са председницима општина је бесмислен пошто то већ задире у аутономију Универзитета“.
Влада, наравно, своје образложење за смену није срочила баш тако, али нешто од тога могло се прочитати између редова, посебно у оном делу да се ректор Миличић смењује јер је имао лоше односе са локалним институцијама и председницима општина који раде баш онако како власт у Београду воли. Такође су га оптужили за гашење истурених одељења (у Србији се то обично зове „рационализација“), рад на више места (нешто слично Вучићу, председнику СНС-а и Србије, само у мањој мери) и за непријављивање имовине Агенцији за борбу против корупције. Е, то је већ аргумент над аргументима, имајући у виду да су посланици Муамер Зукорлић и Марјан Ристичевић због истог прекршаја одмах разрешени и главачке избачени из парламента. Или нису?
Међутим, сасвим је свеједно да ли је ректор Миличић крив по свим тачкама које му спочитавају или ниједној - Влада није та која сме да га смењује. То што је министар просвете Младен Шарчевић, лаконски коментаришући одлуку, изјавио да није нарушена аутономија Универзитета у Приштини, јер је „држава испред аутономије“више спада у помпезну реторику бахате власти него у поштовање закона и Устава ове земље. Члан 72. Устава Србије је недвосмислен: „Јамчи се аутономија универзитета, високошколских и научних установа“и оне саме одлучују о свом уређењу и раду. А и Закон о високом образовању је веома прецизан - избор ректора се одређује статутом високошколске установе, а то у случају приштинског Универзитета значи да га бира и разрешава Савет Универзитета, на предлог Сената.
Управо то је Божидар Зарковић, председник Савета, покушао да објасни премијерки Ани Брнабић у отвореном писму. Али и још понешто што је и те како битно: „Подсећамо вас да је Универзитет већ био изложен бојкоту Европске универзитетске асоцијације (ЕУА) од 2004. до 2008. године због кршења институционалних слобода Универзитета, које представљају фундаменталне принципе ЕУА и Магна карта университатум, од стране Владе Србије директним мешањем у кадровску политику Универзитета. Ова мера је имала за последицу међународно непризнавање диплома стечених на нашем универзитету, искључење програма под окриљем Европске универзитетске асоцијације, као и забрану службене сарадње чланица ЕУА са нашим универзитетом“.
Премијерка није одговорила, али сменом је све речено. Тако је и тако ће нам бити увек када неко не буде по вољи власти. Зато не би требало да нас чуди ако Влада сутра реши да смени председника САНУ или патријарха СПЦ, уз пригодно оправдање да је држава, нарочито напредњачка, и изнад аутономије и изнад науке и изнад цркве.
Сасвим је свеједно да ли је бивши ректор крив или није Влада није смела да га смени