Иће, пиће и лицемерно биће
Звучи невероватно, али је истинито - Влада Србије исплатила је силне милионе из буџета медијима који најстрашније пљују и годинама воде бесомучну кампању против председника Александра Вучића!
Овако је, уз најаву на насловној страни: „Лудило, Влада плаћа да пљују Вучића“, напредњачким властима, а посебно председнику Србије омиљени таблоид Информер обрадио информацију – још пре неколико месеци објављену на сајту ресорног министарства - о томе који су медијски пројекти добили финансијску подршку државе.
У тој одабраној групи медија нашао се и НИН, „чија је уређивачка политика утемељена на острашћеној критици, али и отвореној мржњи према председнику Вучићу“. Шта рећи, а не заплакати? Тим пре што би можда Драган Ј. Вучићевић и на полиграфу прошао да га министар полиције Небојша Стефановић сугестивно, мирним гласом, пита да ли је НИН стварно острашћен, да ли мрзи све и свакога, нарочито председника Вучића. Ма прошао би, гарантовано, и да га пита да ли је тачно да је НИН добио новац од државе, а да на јавни конкурс није ни доставио пројекат?
Факат је да НИН велику захвалност за буџетску подршку дугује и Информеру, јер да нема таквих револверашких новина тешко да би од укупно 86 милиона, намењених медијима, добио 1,5 милиона динара за пројекат „Право на приватност и претпоставка невиности у медијском извештавању“. Нема сумње да је намера Информера била да код читалаца створи утисак да је то што држава даје новац „државним непријатељима“и скандалозно, и лицемерно. Чак и ако занемаримо проблем што се овде непријатељем државе сматра свако ко има било какву критику на рачун власти (што би, ваљда, требало да буде основни задатак медија), како одговорити на оптужбе за лицемерје, да не заступам ставове, вредности и уверења у које не верујем? Па, управо обрнуто. По сваку цену, а она уопште није мала (уосталом пребројте само број плаћених огласа), заступам оно у што дубоко и искрено верујем.
А шта је са Ди Џеј Вучићевићем? Није ли врхунац лицемерја то што је он у мају 2013, док је Војводином харала „жута олош елита“, на челу са премијером Бојаном Пајтићем, за додатак „Иће и пиће“узео 2,2 милиона динара од покрајинског секретаријата за културу? Нема сумње, он је пронашао - и буквално - прави рецепт за победу на конкурсу „за унапређење јавног информисања о АП Војводини“, јер је његов таблоид добио 2,2 од укупно 7,6 милиона динара, или 29 одсто војвођанског медијског буџета, док је НИН од Министарства културе добио 1,7 одсто.
И још мало о лицемерју. Сећате ли се шта је Информер писао о Пајтићу када је нестало пара за „Иће и пиће“? Због неких написа бивши лидер ДС-а тужио је Вучићевића и добио га на суду и то након што је пао са власти. Иако НИН није изгубио ни спор са министром полиције, што би требало да буде доказ да не „пљујемо“без аргумената, понекад се питам ко је прошао боље? Информер јесте Пајтићу платио 170.000, али је претходно од њега узео 2,2 милиона динара. Дакле, јели и пили, а нису платили. Неко је, међутим, морао да плати. У овом случају п(л)атили су грађани Војводине. Ваљда су, бар, сачували рецепте.
СВласник Информера је 2013, док је Војводином харала „жута олош елита“, за „Иће и пиће“узео 2,2 милиона од покрајинског секретаријата за културу. А шта су оно писали о Пајтићу када се све то попило и појело
асвим је легитимна брига за то како се троши јавни новац и нико не би требало да се љути ако било ко затражи да се детаљно објасни како је потрошен сваки динар пореских обвезника. Баш зато би можда било добро да директор и главни уредник Информера, Дамир Драгић и Вучићевић као сувласници половине предузећа Ледена из Лознице (по 25 одсто имају и Слободан Шијан, бивши сувласник Техноманије и Срећко Курћубић), објасне ко је њиховој фирми и по ком основу лане уплатио шест милиона динара, који се у пословним књигама воде као „приходи од премија, субвенција, дотација и донација“.
Бојим се, међутим, да одговор већ знам, јер је та ставка у пословним књигама одабраних компанија резервисана за субвенције из буџета. Зато је можда још боље да неко објасни зашто држава јавним новцем субвенционише поједине власнике хладњача, док произвођачи још увек не знају колико ће новца добити за овогодишњи, иначе десетковани род малина? Или, зашто је Ледена добила шест милиона, Номил промет из Ариља 53.000 динара, иако је 2016. имао три и по пута веће приходе од Ледене, док Финелко из Шимановаца није добио ни динар субвенција? И, да се разумемо, не сумњам да је све ово по закону. Мада то, кад боље размислим, и јесте највећи проблем.