Има ватре, нема дима
КОСОВСКА ИНСТИТУЦИОНАЛНА КРИЗА
Коме одговара понављање избора на Косову и Метохији и шта би Српска листа добила или изгубила њиховим спајањем са локалним изборима у октобру
Прва предвиђања по окончању косовских парламентарних избора да ће нови избори бити неминован излаз из ситуације у којој је радикални Покрет Самоопредељење постао једини добитник (освојивши 11 процената или 100.000 гласова више него 2014) ако се посматра раст рејтинга у односу на претходне изборе и огроман уцењивачки капацитет због броја посланика, сад се чине реалнијим. Након што четири пута није успела да се одржи конститутивна седница скупштине Косова, а последњој, ове
недеље, присуствовао је и тамошњи председник Хашим Тачи, уставни рок од 60 дана за избор нове владе (по сазивању прве конститутивне седнице) све је ближи. Уколико се влада не изабере у том року, скупштина се аутоматски распушта, па би поновљени парламентарни избори на Косову и Метохији могли бити одржани заједно са локалним 22. октобра.
Ванредни парламентарни избори су, међутим, отворили рупу од два милиона евра у буџету Косова и затворили могућност да се редовни локални избори одрже уколико се пре тога не конституише скупштина и формира влада чији би први задатак био ребаланс буџета, који би „створио средства“за локалне изборе и учинио их уопште могућим.
Српска листа ни у случају поновљених избора не би била на губитку, али не нада се том решењу, став је њених челника. Од гарантованих десет места за српску заједницу у скупштини Косова та листа добила је девет, иако су њени представници први пут од када уз подршку Београда Срби учествују на косовским изборима пред бираче изашли у пет колона. Уз то, подршку Српска листа има и од представника горанске мањине, и још једног посланика Српске либералне партије, која је на изборе излазила самостално.
Али, однос албанских партија у овом тренутку омогућава српским представницима бољу преговарачку позицију од оне коју би имали након поновљених избора на којима се предвиђа још бољи резултат Самоопредељења. У том случају била би извеснија и коалициона већина са партијом која, макар тренутно, одбија сарадњу са
Тачи и Харадинај, победа без ефекта: Делује апсурдно, али би утицај српске мањине могао бити већи док год она има више посла са такозваним ветеранима, него са новом генерацијом политичара
Србима која се очекује бриселским дијалогом, али и да спроведе она уставна права која произлазе из посебности статуса српске мањинске заједнице.
Прву конститутивну седницу парламента председник Косова заказао је за 3. август, али очигледно без довољно претходних „припрема“. Такозвана ратна коалиција ПАН, чији кандидат за премијера је Рамуш Харадинај, председник Алијансе за будућност Косова, а за председника скупштине Кадри Весељи, функционер Тачијеве Демократске партије Косова, освојила је највише - 33,74 одсто гласова. Следе Самоопредељење са 27,49 и Демократски савез Косова Исе Мустафе са Алијансом за ново Косово Беџета Пацолија са 25,53 одсто. Такав распоред снага отежао је постизање договора, али и представнике српске заједнице учинио неминовним партнером у будућој влади. Најстарији посланик Адем Микуловци из Самоопредељења казао је да ће само још једном заказати седницу, након што је пропао четврти покушај. Јер, у најкраћем, победничка коалиција ПАН има подршку 59, а за формирање владе јој је потребан 61 глас, с тим што је 20 посланика из редова мањина. И једни и други бојкотовали су седнице, јер, како тврде, председавајући не консултује посланичке групе и не оставља довољно времена мандатару да се припреми. У Самоопредељењу тврде да њихов кандидат за премијера, Западу још увек неприхватљиво радикалан Аљбин Курти, има подршку 81 посланика и да бојкотом седница ратна коалиција заједно са мањинама „купује време за куповину посланика“.
Унутрашња борба толико је обузела политичаре у Приштини да се нико није осврнуо на предлог министра спољних послова Србије Ивице Дачића да би на КиМ требало да дође до (још увек неразјашњеног) „разграничавања“. Није их ни очешао тај предлог, јер је борба за власт жестока толико да су и покушаји интервенција западних сила у ћорсокаку, а камоли косовски закони и процедуре - одлазећи премијер Иса Мустафа ради будуће расподеле смењује министре у својој влади, коју је формирао у коалицији са Тачијем, иако је она у техничком мандату.
Велика излазност у српским срединама ионако је у јулу већ донела добар резултат Српској (скоро 40.000 гласова), која је била четвртопласирана у укупном скору по проглашењу коначних резултата. Основана је претпоставка да резултатски промена не би била велика, јер осим у десет српских, представници те листе, као одборници учествују и у власти неколико општина са већинским албанским становништвом. Од неке будуће чврсте већине не би пак могло да се тражи ни учешће у власти преко минимума гарантованог Уставом за представнике српске заједнице (један потпредседник скупштине, најмање један министар, најмање два заменика министра…) а камоли формирање две нове општине, на шта је наводно потенцијална влада Рамуша Харадинаја већ пристала као на услов за подршку Срба. Нове општине настале би од села или делова општина које већински насељавају Срби, а тренутно су под администрацијом општина са албанском већином - Прилужје и Гора.
Председника парламента могуће је на Косову предложити само из редова коалиције која је освојила највише мандата и никако другачије. Хашим Тачи пред собом има неколико излаза о којима се спекулише. Да за подршку Алијансе за ново Косово лидеру те странке Беџету Пацолију повери министарство спољних послова кроз тобожњи избор неког будућег мандатара. То би практично био пребег којим би се Пацоли од предизборног партнера Мустафе окренуо противничкој страни. Амбасаде које се у Приштини највише питају наводно су већ предложиле градоначелницу Ђаковице Мимозу Кушари Љиља, која је и посланица Алтернативе, чији је оснивач Иљир Деда. И странка Кушари Љиља, иначе образоване у САД, на изборима је била у коалицији са Пацолијевом Алијансом и Демократским савезом Косова Исе Мустафе. Квинта је, уз обавезну забринутост за ситуацију, званично већ позвала посланике да учествују у раду конститутивне седнице.
Док су представници амбасада САД, Велике Британије, Немачке, Француске и Италије позивали на озбиљност, српски медији су сазнали да би на првој званичној оптужници Суда за злочине ОВК могао да се нађе Даут Харадинај, брат и саучесник кандидата за премијера. Један од оснивача ОВК на подручју Метохије био је предмет истрага за криминал и убиства политичких противника, а први пут би сад био оптужен за ратне злочине. Таква врста притиска на Харадинаје сведочи о скученом маневарском простору ветерана и малобројним могућностима договора са спољним савезницима у „рату“за косовску независност. Као и да би утицај представника српске мањине потенцијално и аспурдно могао бити већи док год она има више посла са такозваним ветеранима, него са новом генерацијом политичара. Међу косовском политичком врхушком, на власти и у опозицији, има много кандидата који би могли да се нађу пред најновијим хашким судом, па ће бели дим очас посла да огласи формирање нове владе ако барем једна западна амбасада буде добила инструкције да „ветеранима“изда и ово наређење.