ДОГОРЕЛО ДО АВИОНА
Може ли Србија против пожара без специјалних ваздухоплова
Само у последњој деценији у више од 35 великих пожара у Европи животе је изгубило неколико стотина људи, а материјална штета је била већа од седам милијарди евра. Сваке године се у просеку на том континенту региструје 70.000 мањих шумских пожара, а Медитеран и Балкан су најугроженија подручја. Научници упозоравају да се време на Балкану мења нагоре и да ћемо тек преживљавати дуга, веома сува и паклено врућа лета. Шумски пожари неће нестати, постаће чешћи и готово сигурно штетнији.
Ова година ће за Европу остати запамћена по великој трагедији у Португалији, где су 17. јуна у шумском пожару страдала 64 цивила, заробљена на делу ауто-пута који је био обухваћен ватреном стихијом. Неколико недеља касније готово цела јадранска обала била је у пламену, а ватрогасци су се борили да спасу Сплит, други највећи насељени центар у Хрватској. И Црну
Гору је захватила серија шумских пожара, БиХ је, такође, искусила сличне последице „Луцифера“, а ватрене непогоде нису заобишле ни Македонију, Грчку и Албанију.
Србија је, срећом, ове године, бар до сада, била у милости мајке природе, али се штете од пожара од 1999. до 2008. процењују на 330 милиона евра. У прошлој декади није било године без озбиљног шумског пожара, а 2007. је за Србију била најгора година, као и за Хрватску, БиХ, Црну Гору, Македонију и Албанију. Та година може се узети и за пресудну, јер су многе земље региона препознале да неће моћи ефикасно да се боре са шумским пожарима без система, који подразумева и специјализоване летелице за гашење пожара. Од тада до данас Србија, уз БиХ и Албанију, готово ништа значајно није инвестирала у формирање националне флоте тих специјализованих летелица.
Било је, додуше, неких инвестиција државе Србије у способности ватрогасаца из ваздуха, али недовољно. Проблему се није пришло системски. Наиме, Министарство унутрашњих послова предводи домаће ваздухопловне капацитете за гашење пожара са пет подвесних система за избацивање воде из хеликоптера. У скорије време МУП је инвестирао у опремање својих АБ.212 хеликоптера са два новија Bamby Bucket система (подвесни систем у виду веће корпе, који је везан каблом за хеликоптер и може се пунити водом, пеном или ретардантом), који у најбољем случају могу понети око 1.400 литара воде. Полиција приоритетно дежура за друге мисије и у пракси за потребе гашења пожара највише може издвојити два хеликоптера. МУП, такође, поседује и два монтажна базена за захват воде, чији је капацитет 40 тона воде за сат времена дејства.
Министарство одбране и Војска Србије су за ове намене определили један старији хеликоптер Ми-8Т који је у стању да на пожар сручи до 2.000 литара воде у једном налету. Узимајући у обзир да оба нова хеликоптера Ми-17В-5, који су набављени 2016, нису опремљени да гасе пожаре и да држава игнорише времешну, али оперативну флоту авиона ПЗЛ-18 дромадер фирме ЈАТ Привредна авијација из Вршца, која запрашује комарце, али може гасити и пожаре, може се рећи да Србија у односу на своју територију, поседује изузетно мизерне капацитете за гашење пожара из ваздуха.
Иако постојање Руско-српског хуманитарног центра у Нишу представља одређену помоћ, руске летелице за гашење пожара нису константно базиране у Нишу и нису расположиве у сваком тренутку. А и када дођу нису бесплатне - Руси од њиховог изнајмљивања не профитирају, плаћамо само трошкове операција - и цео концепт њиховог присуства доказује да је Србија из политичких или неких других разлога пре мотивисана да константно изнајмљује туђе, уместо да инвестира у своје капацитете.
Србија се са аспекта инвестиција у ваздухопловну индустрију полако буди из вишедеценијског сна. После набавке ловаца за Војску Србије пријатно изненађење је била и куповина нових Ербасових хеликоптера Х145 за потребе војске и полиције. Када буду донете драстичне, али преко потребне одлуке у вези са постојањем превише других непотребних типова летелица у војсци, на дневни ред државе би, по степену исплативости, требало да дође до улагања у авионе за гашење пожара.
Популарни канадери или слични руски еквивалент нису решење за Србију. Не само због недостатка већих водених површина, већ и због тога што су постојеће реке и језера пуни отпада, пањева и растиња. Срећом, постоји још неколико различитих типова авиона и хеликоптера за борбу против пожара. Приоритет за мање државе са ограниченим средствима би требало да буде релативно јефтина летелица, али и ефикасна у гашењу пожара. Тренутно је, по свим параметрима, најпопуларније решење Air Tractor АТ-802, коју поседују и суседи Хрватска, Македонија и Црна Гора, али и Француска, Португалија, Шпанија, Италија, Кипар, Израел, Америка, Канада и Аргентина.
Једномоторни авион Air Tractor произведен у Америци кошта четири милиона долара и опремљен је веома прецизним компјутерски контролисаним системом за гашење пожара са капацитетом од око 3.100 литара воде или хемијских средстава - пене или ретарданта. Двомоторни ЦЛ-415 канадер носи око 6.140 литара воде, али је девет пута скупљи. Следећа најразумнија опција био би руски транспортни хеликоптер Ми-17 који, зависно од опреме, може коштати око 15 милиона долара, а када се претвори у „ватрогасца“може да понесе највише око 2.500 литара воде.
Донекле очигледна математика пружа и објашњење због чега су околне државе по цени једног хеликоптера Ми-17, који носи 2.500 литара воде, изабрале четири Air Tractor-а, који заједно могу да понесу 12.400 литара. Друга рачуница показује да девет Air Tractor-а са укупним капацитетом од 27.900 литара коштају као један канадер који носи 6.140 литара.
Хрватска је тако купила шест авиона овог типа, Црна Гора два уз план за набавку још два наредне године, док Македонија поседује три, а планира куповину још једног. БиХ је на основу студије намеравала да купи шест Air Tractor-а, али је та набавка отежана због политичких проблема.
Србија се поново налази у запећку занављања ваздухопловне технике и вероватно је потребан неки окидач у виду катастрофе или јаког притиска јавности да се уради разумна ствар. Специјализоване летелице за гашење пожара су дугорочно исплатива инвестиција, а Србији би било довољно шест Air Tractor-а. Та инвестиција би, ако се узму у обзир штете од пожара, била сигурно исплатива, а елиминисала би се и потреба да се изнајмљују туђе летелице за све, осим за највеће пожаре.
Некад славна Привредна авијација ЈАТ-а са базом у Вршцу спремна је већ деценијама да занови своје старе дромадере, а то би било и решење за њен дугорочни опстанак. Због њихове традиције и људског - летачког и техничког – потенцијала, Србија не би градила ову службу од нуле. И велико искуство у гашењу пожара је ресурс који би свако систематско решење учинило бржим и јефтинијим. А Air Tractor би могао да се користи и за секундарне сврхе - третирања пољопривредног земљишта из ваздуха које Привредна авијацијама већ деценијама обавља, што би допринело још већој исплативости овог улагања.
Уз све топлија лета, време ради против Србије. Није питање да ли ће, него када ће већи шумски пожари поново проузроковати велике људске и материјалне губитке. Ваздухопловство, насупрот медијско-политичким злоупотребама, није нешто што искључиво служи за сликање већ пружа брзину реакције и флексибилност која се, уз почетну високу цену, вишеструко исплати. После заштите ваздушног простора у миру (air policing), вертикалних капацитета за транспорт у случајевима масовних евакуација, трећи битни разлог за набавку нових летелица свакако су пожари.