ИСКОЧИО ОСИГУРАЧ ПРИВРЕДНОГ РАСТА
После мраза ЕПС мучи и суша
Институционална хаварија. Тим речима је професор Економског факултета Милојко Арсић описао пословање Електропривреде Србије од почетка године. У прилог тој тврдњи говоре и бројке – ЕПС је до краја августа произвео девет одсто мање струје него у истом периоду лане. Производња у хидроелектранама пала је за чак 21 одсто, кажу из ЕПС-а за НИН, не наводећи колико су подбациле термоелектране, ни податке о месечној производњи, уз образложење да „ЕПС послује на отвореном тржишту, купује и продаје енергију и на берзама у ЕУ и због конкуренције не објављује пословно осетљиве податке о месечној производњи“.
А ти подаци и јесу прилично „осетљиви“. Док се званичници упињу да
објасне како су за пад производње криви временски услови, зимски мраз и летња жега, НИН је још у априлу објавио да је највише струје произведено баш кад је било најхладније - у јануару 3,3 милијарде киловат-сати, у фебруару 3,1 милијарда, а у марту само 2,8 милијарди киловата. С обзиром на то да је НИН-у званично из ЕПС-а потврђено да су до краја августа произвели 22,2 милијарде, испада да је од априла просечна месечна продукција пала на 2,6 милијарди киловата. А званична статистика је објавила да је тек у јулу, када је температура у хладу прешла плус 40 степени, ЕПС изашао из минуса - први пут је произвео више струје него у истом месецу 2016. Према подацима Завода за статистику, све до јуна пад у сектору снабдевања струјом, гасом и паром кретао се од 6,3 до 22,9 одсто, а кумулативни пад за седам месеци је 9,2 одсто. То се подудара и са подацима које је НИН добио од службе за информисање ЕПС-а.
Тај пад је, уз још неке факторе, допринео да Србија у првом полугођу оствари много нижи привредни раст од свих суседа, осим Македоније. ММФ је већ кориговао очекивани раст бруто домаћег производа Србије за ову годину са три на 2,3 одсто, док Фонд за развој економске науке процењује да ће бити још нижи, од 1,5 до два одсто. Поређења ради, земље централне и источне Европе имале су у првом полугођу просечан раст од 4,2 одсто, највећи од почетка глобалне кризе.
Пад производње изгледа једино не забрињава в. д. директора Милорада Грчића и руководство ЕПС-а. У писаним одговорима НИН-у наводи се да је ЕПС 2016. „имао одличне резултате и забележио другу по обиму производњу електричне енергије у последњих 16 година, тако да је незахвално поређење са резултатима у овој години, која је због изузетно хладне зиме и сушног лета веома изазовна за енергетске компаније“. Не мисле, међутим, баш сви да су та поређења незахвална.
Не спорећи да се део проблема може приписати (не)времену, министар финансија Душан Вујовић је још у мају констатовао да толики пад производње „није нормалан“, а за ММФ
(ауторски текст Џејмса Руфа за НИН) је то „индикација ширег проблема“, па и „одраз недостатка планирања и других проблема у руковођењу ЕПС-ом“. Зато је једно од питања НИН-а било и да ли је тачно да је ММФ у преговорима као један од разлога за „поремећаје“помињао неадекватно планирање и управљање? Из ЕПС-а, међутим, тврде да на састанцима ММФ-а „није било говора о тој теми“и да „руководство ЕПС-а у задатим роковима испуњава све договоре постигнуте са ММФ-ом и Светском банком“.
Кажу и да је захваљујући ангажовању запослених током лета „надокнађен и премашен план производње у рударском сектору“и да је „у време тропских врућина, када је водостај на Дрини и Дунаву био и 40 одсто мањи од уобичајеног и док су многе околне земље морале да увозе енергију, ЕПС обезбедио сигурно снабдевање без набавки ван система ЕПС-а“.
Увоза је ове године, ипак, било, нарочито у првом тромесечју. Тада је увезено 85 одсто од 996,4 милиона киловата, по просечној цени од 4,66 евроценти. Истовремено, ЕПС је и извезао 641,9 милиона киловата, по просечној цени од 5,12 евроценти. Пошто је на увоз потрошио 47 милиона, а од извоза зарадио непуна 33 милиона, ЕПС је и тргујући са светом направио минус од 14 милиона евра. Поређења ради, 2015. је завршио у плусу од 40,7 милиона евра, јер је за куповину струје потрошио 36,1 милион, а њеном продајом зарадио 76,8 милиона евра.
Запослене у том јавном предузећу, али и стручну јавност, нарочито Фискални савет, кога ЕПС подсећа на „темпирану бомбу“јавних финансија, свакако занима и да ли се са Мисијом ММФ-а разговарало и о вишку запослених, шта је конкретно договорено и до ког рока би тај проблем требало да буде решен. „Електропривреда Србије унапређује ефикасност пословања и спроводи реструктурирање, по смерницама Владе Србије, укључујући и програм оптимизације броја запослених уз стимулативне накнаде. У 2016. број радника смањен је за око 2.000, од чега је 500 отишло у пензију, а остали су добили стимулативне накнаде.
Тргујући струјом, ове године ЕПС је направио минус од 14 милиона евра, док је 2015. завршио у плусу од 40,7 милиона, јер је за куповину потрошио 36,1 милион, а продајом је зарадио 76,8 милиона
Програм стимулативних накнада урађен је на предлог Светске банке, а договор је постигнут кроз разговоре Владе, Синдиката и руководства ЕПС-а. У оквиру програма оптимизације броја запослених, који је направљен у договору са ММФ-ом и Светском банком, из ЕПС-а ће у наредне три године, до краја 2019. отићи још око 3.600 запослених. Очекује се да ће у 2017. отићи око 1.000 запослених“, наводи се у писаном одговору ЕПС-а за НИН.
Идок се оптимисти надају да ће се неопходне реформе ЕПС-а коначно убрзати, песимисти страхују да се оно што се десило почетком ове, може поновити и наредне године. Милојко Арсић сматра да је једна од највећих грешака била што се у прошлу зиму ушло без довољних залиха угља, па би раст производње током лета, базиран очито на повећаном коришћењу капацитета термоелектрана, могао да буде само краткорочни успех, да се поправи пољуљани имиџ. Њега није поправила ни благонаклоност овдашњих медија, који су недавно, као по команди, ЕПС прогласили за најбољу компанију у Србији. За то им је послужила публикација осигуравајуће куће Кофас Топ 500 компанија централне и источне Европе. Тешко је поверовати да баш нико није схватио да су компаније рангиране по висини прихода а не профита – дакле по величини, а не по успешности и да нико није уочио да чешки ЧЕЗ има пет пута мање запослених, а 4,2 пута већи приход (7,5 према 1,8 милијарди евра) и 11,2 пута већи профит (830 према 71 милион евра) од ЕПС-а. За пи-ар стручњаке бар нема дилеме – тако интониране информације слободно се могу прогласити највећим успехом ЕПС-а, нарочито ако се имају у виду сви неуспеси те компаније у овој години. За крај једно питање: у чему су сличности и разлике између управе ЕПС-а и српских путара. Сличност је што и једне и друге изненаде снег и мраз у јануару и фебруару. А разлика је у томе што су менаџмент ЕПС-а изненадиле и велике врућине у јулу и августу. Да ли је ово крај непријатним изненађењима?