УРЕДБОМ ПО ПРАВДУ
Српско судство и правосудни систем Косова
Влада Србије омогућила је запосленима у правосудним органима на КиМ посебну пензију aкo не желе да буду део правосудног система у Приштини. То се коси и са домаћим законом и са потребом Срба на Косову
Иу Приштини и у Београду могу се чути оптужбе да су власти прекршиле Устав - прве због тајног полагања заклетве српских судија и тужилаца пред председником Хашимом Тачијем, а друге због усвајања Уредбе о посебним пензијама на које ће имати право запослени у правосудним органима на територији КиМ, уколико не пристају да се интегришу у косовски правосудни систем.
Према сазнањима НИН-а, српске судије и тужиоци нису се заклињали над Уставом Републике Косово,
како је пре неколико дана одјекнуло друштвеним мрежама, већ је текст њихове заклетве прилагођен мантри о статусној неутралности, због чега, између осталог, Тачијева опозиција и протестује сматрајући да је све урађено мимо Устава и иза затворених врата.
Али, у сенци расправе о тексту заклетве, која се данима води и тамо и овде, остала је Уредба која омогућава свим судијама, заменицима тужилаца, запосленим у правосудним органима и управама за извршење кривичних санкција да, уколико не желе да раде у интегрисаном косовском правосуђу, стекну право на посебну пензију, без обзира на године старости и стажа. Уредбу је 19. октобра усвојила влада Ане Брнабић, а већ 26. октобра ступила је на снагу. Иако је у супротности са постојећим Законом о пензијском и инвалидском осигурању који јасно прописује услове за стицање пензије, као и начин на који се одређује њена висина.
Наиме, према Уредби, право да поднесу захтев за посебну пензију имали су сви запослени у правосудним органима Срба на КиМ, као и они запослени у затворима, а висина пензије која ће им се исплаћивати из буџета Србије је 65 одсто њихове просечне плате у овој години. Тај износ увећава се потом за један одсто за сваку годину радног стража, с тим да укупан износ пензије не може да буде већи од 90 одсто зараде.
Другим речима, ти „посебни пензионери“, иако нису стекли законом прописане услове за пензионисање, имаће и већу пензију од пензионера у остатку Србије, где је просечна пензија мања од половине просечне зараде (23.340 према 47.206 динара у првих седам месеци ове године). Ако је те две уопште могуће поредити кад нису израчунате на исти начин.
НИН-у до закључења овог броја, ни од Високог савета судства, ни од Државног већа тужилаца нису стигли одговори на питања колико је правосудних функционера радило на територији КиМ пре полагања заклетве пред институцијама у Приштини, као ни колике су биле њихове зараде. Такође, ни Фонд ПИО није желео да достави податке о броју функционера и запослених у правосудним органима на КиМ који су се обратили овом Фонду са захтевом да стекну посебну пензију.
Са друге стране, у Министарству правде одговарају да је 145 запослених у правосудним органима (без судија и тужилаца) од њих 244 потписало изјаве у Приштини, што наводи на закључак да је 99 радника тражило да се пензионише. Како је на њихове зараде