Између глади и насиља

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ДЕТЕТА

Поводом међународног Дана детета у Скупштини Србије деца су исказала своје мишљење о проблему насиља. Добра вест гласи да ниједном детету током излагања Маја Гојковић није угасила микрофон, а лоша да је више од 40 одсто деце изложено насилним методама дисциплиновања које негативно утичу на њихов развој. Такође, да се насиље наставља и ван куће, да вршњачко не познаје границе и да на њега утичу и остали параметри, рецимо сиромаштво. Или како је то једно дете у Скупштини описало: „Обично неки вређају друге, говоре им да нису довољно добри зато што су сиромашнији.“

Према подацима које је објавио Уницеф у Србији 8,4 одсто деце живи у апсолутном сиромаштву, док је 30,2 одсто на линији сиромаштва. Мрежа организација за децу Србије објавила је да свако осмо дете месечно преживљава са око 8.000 динара и позвала Владу Србије да успостави „буџет по мери детета“са јасно видљивим издвајањима за децу. Влада, наравно, није одмах одговорила јер још није окончала приоритете у виду фонтана и јарбола.

Ни остале цифре које су изнете (изузимајући ону да је смањена смртност деце) нису охрабрујуће. Рецимо, трећина деце млађа од пет година нема адекватну исхрану, половина не иде у вртић (пре свега сиромашна и ромска деца), а скоро 80 одсто деце која живе у установама имају сметње у развоју. Наравно, појавио се ту и веома актуелан податак – да 20 одсто деце није вакцинисано. А шта то значи види се према подацима Батута везаним за епидемију малих (очито неискорењених) богиња: 89 одсто оболелих је невакцинисано или непотпуно вакцинисано, а 36 одсто је било хоспитализовано или је хоспитализација у току.

Можда би нам пре „буџета по мери детета“била потребна „држава по мери детета“.