Спаситељ света

Ко о чему, опет, морам о падобранцима. У прошли четвртак, српски и амерички падобранци су, под будним оком Вулина, извршили десант на Ковин!? Ваљда да ослободе неког из тамошње луднице као да на слободи нема исувише лудака, и то на важним местима у овој слуђеној држави. Кад, сутрадан, у петак, и мој Алек присуствовао репризи десанта, овог пута, изнад Лисичјег јарка. И вероватно се мој рођа Дмитриј Рогозин од те грдне силе уплашио па је отказао посету Београду. Ух, већ, слутим да ће Алек, крајем децембра, опет, да цупка, два три сата, испред Путиновог кабинета у Кремљу и да му објашњава како му је „русофил“Вулин увалио америчке падобранце. А можда ће српски и амерички падобранци, ускоро, да изврше десант на Белу кућу јер „нуклеарни“генерали Пентагона, ево, и јавно отказују послушност Доналду Трампу.

Него, хвала небесима, појавио се Спаситељ света, мислим на давно изгубљену слику Леонарда да Винчија. На тој слици Исус у левој руци држи стаклену куглу (!?), а десном благосиља свет коме, изгледа, нема спаса. И да ли ће Спаситељ ту стаклену куглу испустити или ће се у њу озбиљно удубити?

Е, сад, Спаситељ света упадљиво личи на Мона Лизу, те су га прозвали „мушка Мона Лиза“. Сврни-обрни, све води ка томе да је Леонардо, на обе слике, „позајмио“свој лик, на овој – Исусу Христу!? То је урадио и Албрехт Дирер и умало му то није дошло главе. Али, његов отац био је угледни бравар у Нирнбергу па је добро „подмазао“попове. За сваки случај, да би се прашина слегла, млади Дирер се из Нирнберга отиснуо у бели свет. Стигао је и до Венеције, код сјајног Белинија и осталих венецијанских сликара, а онда се упутио ка Милану где је Леонардо осликавао Тајну вечеру у познатом женском самостану. И ко зна да гледа, приметиће да Исус, на овој Тајној вечери, личи на Албрехта Дирера, да има препознатљиву Дирерову раскошну фризуру са риђкастим коврџама које му падају на рамена...

Али, гле, нико од историчара уметности, од Вазарија до Кенета Кларка, не спомиње сусрет Леонарда и Дирера у Милану!? Па, неће бити да је млађани женскарош Дирер запуцао, чак, у Милано да гања тамошње уличарке када је имао на тацни раскалашне Венецијанке. Елем, Дирер је у Милано долазио по нацрте машина за мучење људи!

К. Г. Јунг, мој гуру и Швице, од радости, кличе: „Браво, браво, мој дечаче! То си генијално прокљувио! Јер, ко је, у оно време, боље од твог Леа познавао анатомију људског тела и где му треба нанети најјачи бол?! А отац Албрехта Дирера није ли имао најугледнију браварску радњу у Нирнбергу, где су се те машине за мучење израђивале! Кад погледаш каталоге тих монструозних машина видиш да су прављене, углавном, у Милану и Нирнбергу!? И немој да ме само питаш зашто су твој Лео и Дирер то радили! Нису ли обојица себе сликали као Исуса Христа и морали су да се Ватикану додворе!“

После ових Јунгових објашњења, од муке, припије ми се ракија. Натегнем, онако, из флаше шљиву коју сам од комшинице добио, чак, из Сјенице и ту укапирам да ми је Биља разредила ракију водом. И, све стрепим да ми не разреди и Николино вино. То би био виноцид, а за то се, по мени, иде у Хаг. Пијем шприцер од ракије, а пред очима ми Исус, Дирер и Леонардо, и, не знаш, бајо, ко је од кога лепши.

Али, пази шта је моја Црна увртела себи у главу: „Осећам да је за Спаситеља света, на аукцији у Њујорку, неки наш тајкун дао 450 милиона долара. Ниси једини који зна да је Исусова мати била македонска краљица Клеопатра. И, мани се Рогозина и америчких падобранаца! Рашчивијаће се то, у Москви, крајем децембра. А дотле и ови из Пентагона, можда, склоне Доналда Трампа! Схвати, човече, све ти је то шприцер од ракије...“

Или: ако су се Леонардо да Винчи и Албрехт Дирер срели у Милану, зашто се то онда све до данас крије ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ

Дугогодишњи колумниста НИН-а