ПРАВА СЛИКА СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ
Драгован Милићевић 36
Свако четврто предузеће у Србији постоји само на папиру, јер је око 20.000 од 97.453 привредна субјекта, колико их је АПР-у доставило финансијске извештаје за прошлу годину, потпуно неактивно, а још око 15.000 их је само делимично активно. Добра вест је да се из финансијских извештаја може уочити да је у свим фирмама 1.036.057 запослених, за 45.457 више него годину дана раније, што је допринело смањењу стопе незапослености за шест процентних поена. Лоше је пак што се из тих истих извештаја може уочити да запослени у многим секторима зарађују мање од републичког просека, који је за ту годину био 46.097 динара, или 374 евра. С обзиром на то да је просек „сарма“, ако погледамо ко једе „месо“, а ко мора да се задовољи „купусом“, видећемо још једном да је Србија једна од ретких земаља у којој су зараде у привреди мање од плата запослених у јавном сектору.
На основу података о исплаћеним бруто зарадама и накнадама за целу годину, може се видети да је просечна исплаћена нето зарада у привреди 2015. била 41.197 динара, а лане 43.378 динара. С обзиром на то да су крајем 2014. у склопу мера фискалне консолидације смањене плате у јавном сектору, у међувремену је смањен заостатак просечних плата у привреди за републичким просеком са 3.235 на 2.719 динара. Тај заостатак би, међутим, био већи да званична статистика у обрачун просечне плате укључује и многе фирме које касне или својим радницима уопште не исплаћују зараде.
Нема сумње да би огромна већина запослених у привреди била презадовољна да зарађују само шест одсто мање од републичког просека. То важи и за 320.000 запослених у прерађивачкој индустрији, који су лане у просеку сваког месеца добијали 38.609 динара. Тим пре што је њихов просек лане био и номинално, за скоро 900 динара, мањи него годину дана раније, тако да су вољом послодаваца и они морали да штеде као да су запослени у јавном сектору. Уколико се њихова примања прерачунају у евре по средњем курсу НБС, испада да су они 2015. могли за месечну плату да купе 327 евра, а лане 13 евра мање. С обзиром на то да у прерађивачкој индустрији ради скоро сваки трећи запослени у привреди, тешко да би се они сложили са тврдњама званичника о расту стандарда у Србији.
За разлику од колега из прерађивачке индустрије, просечне зараде запослених у пољопривреди, шумарству и водопривреди лане су биле 36.345 динара, за 2.568 динара веће него 2015, али они и даље за републичким просеком каскају скоро 10.000 динара. И они и радници у прерађивачкој индустрији могу да сањају примања нешто више од 42.000 људи запослених у сектору снабдевања електричном енергијом, гасом и паром, у коме је лане просек догурао на 77.610 динара или 630 евра. У компанијама, које практично представљају природне, или боље речено државне монополе зараде су два и по до три пута веће него у многим секторима привреде. У тим монополима примања су значајно већа чак и у односу на сектор осигурања и финансијских услуга, у коме је у две претходне године просек пао са 54.254 на 51.750 динара, али је још увек за скоро 20 одсто већи него у привреди. И значајно већи од 29.221 динар или 237 евра, колико у просеку зарађују запослени у ресторанима и хотелима.
Просечна примања – укупна издвајања за нето зараде, пензије и социјална давања подељена са укупним бројем запослених, пензионера и корисника социјалне помоћи – била су у Србији прошле године 323,3 евра, и по томе је од 86 посматраних земаља на 67. месту. Убедљиво прва је Швајцарска (12,9 пута већи просек), а убедљиво последња Венецуела. Бар осам пута веће плате него код нас су у Норвешкој, Уједињеним Арапским Емиратима, Аустралији, Сингапуру и САД, док ни шест пута већа плата у Србији не би била довољна да стигнемо Данску, Исланд, Хонгконг, Финску, Немачку, Ирску, Израел, Холандију, Шведску, Јапан, Нови Зеланд, Канаду и Велику Британију. Од земаља из региона испред Србије су Словенија, Хрватска, Румунија, Бугарска, Црна Гора и БиХ, а иза Македонија и Албанија.