ВЕЋИНА БИ ДА ИМ НЕМАЦ БУДЕ ШЕФ
Немачке инвестиције у Србији
Немачке компаније су од 2000. у Србију инвестирале 1,8 милијарди евра, а у нашој земљи послује 400 компанија пореклом из Немачке. Уз то, за грађане Србије немачки инвеститори су најпожељнији, показало је истраживање о перцепцији немачких инвестиција које је представила Немачко-српска привредна комора (АХК). То мисли 31,4 одсто испитаника што је далеко више од „другопласиране“Русије за коју се определило 18,1 одсто анкетираних.
Главни разлози због којих су немачки инвеститори радо виђени у Србији су економска моћ Немачке, привредна и индустријска развијеност, уређен државни систем и то што су Немци вредан и дисциплинован народ.
Роналд Зелингер, председник Немачко-српске привредне коморе, која окупља 340 немачких компанија у којима је запослено 35.000 радника, истакао је да је интересантно да грађани Србије као главну снагу немачке државе наводе њену економску снагу, а не политику, веру, традицију или неке карактеристике самих народа. Да у економији лежи снага Немачке мисли чак 57 одсто испитаника, показује поменуто истраживање.
„Ово је један од ставова који уједно шаље снажну поруку и политичарима и привредницима. Људима су важна уређена и економски напредна друштва. То обезбеђује мир и просперитет и појединаца и друштва у целини, и ми у Немачко-српској привредној комори се у потпуности са тим слажемо“, рекао је Зелингер.
У прилог томе, како је истакао, говори и податак да би 51,2 одсто грађана Србије радије остало у својој земљи и радило за немачког послодавца, него што би отишло у Немачку.
„То је охрабрујући показатељ који говори да људи не морају да оду из земље да би могли да имају добар посао. Немачким послодавцима су радници важни, а српски радници су образовани и стручни. Веома је важно да они остану овде и раде на бољитку српског друштва и наша мисија је да се проценат оних који би да оду смањи, јер је за свакога боље кад ради у свом окружењу“, рекао је Зелингер.
Грађани као главне карактеристике немачког начина пословања издвајају прецизност и ефикасност, али и квалитет производа и поузданост у пословању. Свака од ових карактеристика оцењивана је оценом од један до пет и свака је добила просечну оцену већу од четири.
Зелингер је истакао да су грађани Србије и у овом истраживању показали да цене праве вредности и да им је са једне стране стало до јаке привреде, ефикасног пословања и квалитетних производа, а са друге стране и до поштеног односа према њиховом раду. „Срећни смо да су немачки инвеститори препознати као добар пример најбољих пракси, а својим даљим радом настојаћемо да додатно оправдамо такво поверење“, поручио је председник АХК и генерални директор вршачког Хемофарма, члана немачке Штада групе.
Немачки амбасадор у Србији Аксел Дитман је указао да је економска размена Србије и Немачке централни стуб билатералних односа, наводећи да спољнотрговинска размена две земље износи четири милијарде евра, а немачке компаније су у Србији од 2000. инвестирале 1,8 милијарди евра.
„Ангажман немачких инвеститора доприноси одрживости Србије. Србија јесте напредовала у условима пословања што показује и Дуинг бизнис листа Светске банке, али услови треба и даље да се унапређују, посебно у домену правне сигурности, борбе против корупције и јавних набавки. Драго нам је да Влада активно ради на томе“, рекао је Дитман и додао да
је уверен да ће Србија привући још немачких инвеститора.
Говорећи о томе која је област најзанимљивија за улагање у Србији,
Роналд Зелингер је рекао да су то свакако оне гране у којима је Немачка најпрепознатљивија, попут аутомобилске индустрије и производње компонената и делова за аутомобиле. И грађанима Србије је прва асоцијација када се помене Немачка – развијена индустрија, економија и привреда, а одмах затим следи аутомобилска индустрија.
Тренутно међу највећим немачким инвеститорима у Србији су компаније Сименс, Бош, Континентал, Хенкел и Хемофарм. Представници ових компанија су истакли да им је важна правна сигурност, будући да улажу милионе евра.
„Важно је да услови за оне који већ послују у Србији буду добри како би били мотивисани да поново улажу. Хемофарм, рецимо, стално улаже и отвара нова радна места за српске раднике“, рекао је Зелингер.
Удо Ајхлингер, директор компаније Сименс, каже да су посебно забринути за област јавних набавки и утицаја кинеских инвеститора на тендере. „Помно пратимо примену директива Европске уније које се односе на јавне набавке. Сименс послује у Србији 130 година, бићемо сигурно овде још 70, али је питање како ће се мењати пословање“, рекао је он и додао да ће и та компанија наставити да инвестира, али само уколико се испуне поменути услови.
Као изузетно важан услов за пословање представници ових компанија истакли су и значај радне снаге, те поздравили усвајање Закона о дуалном образовању. Такав систем функционише и у Немачкој па су немачки инвеститори „навијали“за усвајање овог прописа.
Живко Топаловић, директор компаније Континентал, која у Србији запошљава 1.100 радника, рекао је да
400 немачких компанија послује у Србији, инвестирале су око две милијарде евра и запошљавају око 30.000 радника
је фокусирање на развој различитих способности запослених и ефикасно имплементирање истих у свакодневном раду један од кључева успеха те компаније. Континентал је спровео програме дуалног образовања за индустријске механичаре и браваре завариваче. До сада су тај програм прошле три генерације. Осим тога, они су спровели и програм за апсолвенте који први пут траже запослење. „Иако постоји одређена скепса у погледу дуалног образовања, оно је веома широко и многи успешни бизнисмени су прошли кроз те програме“, каже Топаловић.
Јованка Јовановић, директорка компаније Бош која у Србији послује од 1991, наводи да је и компанија Бош промотер дуалног образовања. „Ми смо пионир дуалног образовања, увели смо, на пример, профил електричара. Програми дуалног образовања ће бити наш приоритет и у будућности“, поручује она.
Да акценат треба ставити на едукацију како би се привукли страни инвеститори истиче и Зелингер. Он је, међутим, нагласио и да постоји мањак високообразованих људи. Потребно је, према његовим речима, направити курсеве за едукацију младих, који би били оспособљени да раде на машинама. Он је истакао да је и сам прошао кроз систем дуалног образовања.
„Држави Србији смо били и бићемо партнер у креирању привредног амбијента по немачком моделу који грађани Србије очигледно веома цене“, поручио је председник Немачкосрпске привредне коморе.
Судећи по томе да сваки трећи грађанин Србије жели да ради за послодавца из Немачке, нови инвеститори из те земље неће имати проблема са недостатком заинтересованих радника. Интерес, срећом, постоји и са друге стране, јер се у последње три године повећава вредност страних директних инвестиција које долазе из Немачке. Према подацима Народне банке Србије, немачке нето директне стране инвестиције у 2016. износиле су око 177 милиона евра, док су 2014. биле свега 31,5 милион евра. У првој половини ове године инвеститори из Немачке уложили су у Србију 84 милиона евра и до краја 2017. би могле достићи прошлогодишњи ниво.