ТРАМПОВИ ВОЉНИ САУЧЕСНИЦИ
Политика и крупни капитал
Двадесетог фебруара 1933. у берлинској резиденцији Хермана Геринга одржан је тајни састанак. Више од 20 водећих немачких индустријалаца - укључујући Густава Крупа, Фридриха Флика, Фрица фон Опела - саслушало је говор Адолфа Хитлера, који им је обећао да под његовом владавином неће морати да брину за своју имовину. Стога су се сложили да нацистичку странку
подрже донацијом од два милиона рајхсмарака, огромном сумом готово довољном да подмири укупне трошкове предстојеће изборне кампање.
Мало ко је у тој групи људи, ако је таквих међу њима уопште било, био уверени нациста. Они су били чланови немачког Herrenklub (Клуба за господу), веома конзервативног, али не и националсоцијалистички настројеног. Али су, руководећи се својим уским интересима, постали Хитлерови помагачи.
Поступајући тако, они су постали саучесници криминалног режима одговорног за масовне злочине, а на крају за уништење њихове земље. Њихове компаније су имале велике користи од робовске радне снаге. Томас Ман је Herrenklub назвао „промотером људске несреће“. То Флика и остале није спречило да и после рата имају успешне каријере, након што су одслужили кратке затворске казне.
Амерички председник Доналд Трамп није нацистички диктатор (иако се неки од његових најближих сарадника диве идејама које су у прошлости инспирисале фашизам и нацизам). Али је свакако претња демократији коју би требало да брани. Он континуирано напада слободну штампу и независно судство, те подстиче насилничко понашање руље, укључујући ону неонацистичку. Његово ретвитовање антимуслиманског видео-снимка који је поставила британска екстремисткиња је само последњи у низу његових скандалозних поступака.
Могуће је да многи водећи републиканци који су стали уз Трампа, па чак и мултимилијардери који су финансирали његову кампању, приватно имају резерве према нарцисоидном, опасним брљотинама склоном председнику, као што су господа из Herrenklub вероватно својевремено презирала амбициозне примитивце у претенциозним смеђим униформама. Али, с изузетком неколико њих, политичари настављају да подржавају Трампа - и то из сличног разлога: себичног личног интереса опстанка на власти и обезбеђивања још веће зараде својим финансијерима.
Прворазредни пример за то је план пореске реформе који је недавно прогуран кроз Сенат. Кад буде усклађена с верзијом Представничког дома и Трамповим потписом преведена у закон, та реформа ће крупном капиталу и веома богатим људима омогућити да додатно профитирају на рачун сиромашних и рањивих. А према Конгресној канцеларији за буџет (савезној агенцији која припрема
економске и буџетске информације за потребе Конгреса, прим.), штета ће бити нанета и финансијском здрављу Америке, будући да ће до 2027. њен дефицит бити увећан за 1.214 билиона долара.
Ово би требало да буде виђено као издаја Трампових бирача у руралним областима релативно сиромашних савезних држава и градовима у „Појасу рђе“(Rust Belt, сада девастирано некадашње средиште индустријске производње у САД, прим.) на Средњем западу, где је већини људи потребна помоћ савезне владе како би остали солвентни и сачували здравље. Они су ти који ће највероватније платити цену тога што ће веома богати Американци у наредном периоду постати још богатији.
Постоје, наравно, многе разлике између данашњих Сједињених Држава и Немачке из тридесетих година. Левичарски мислиоци често тврде како је фашизам био последњи стадијум капитализма. А заправо, националсоцијализам и фашизам нису били претерано наклоњени либералном капитализму.
Ни нацизам и фашизам нису настали да би од њих користи имала само олигархија. Нема дилеме да је крупни капитал просперирао у оба система; посебно корпорације које су профитирале на експлоатацији руда и државним издвајањима за производњу наоружања. Али, изузимајући прогоњене мањине и дисиденте, и многи обични људи су имали користи од државних програма (као и од пљачкања покорених земаља).
Индустријалце који су се 1933. окупили око Хитлера и Геринга поткупио је један убилачки гангстерски режим. Исто је важило и за немачки официрски кор. То није био последњи стадијум капитализма; Хитлер је капиталисте искористио за своје мрачне циљеве.
Ситуација у САД под Трампом је у великој мери другачија. Трамп је популизам у предизборној кампањи користио како би распалио ресантиман широких маса према образованој урбаној елити, укључујући и капиталисте с Волстрита. А и после изборне победе је наставио да угађа емоцијама слабо образованих белих расиста и других који имају осећај да их је модерни свет оставио за собом, и за своје проблеме окривљују либерале и непопуларне етничке и верске мањине.
Али још није јасно ко кога искоришћава у Трамповом свету. Делује као да су, опседнути снижавањем корпоративних и личних пореза, те пуни презира према организованој радничкој класи и савезној влади, богати донатори попут браће Чарлса и Дејвида Коука, или коцкарског магната Шелдона Аделсона, ти који манипулишу Трампом, а не обрнуто. Они, у извесном смислу, попут Крупа или Опела (ако не и више од њих), репрезентују онај тип разобрученог капитализма ослобођеног свих стега. А с тим се започело много пре него што се Трамп појавио на сцени. Тај процес започет је у најмању руку још у ери Роналда Регана, обележеној кресањем пореза и дерегулацијом.
Краткорочно гледано, имућној и корпоративној Америци ће вероватно добро ићи. Робне берзе ће по свему судећи још неко време наставити да динамично расту. Али на дужи рок, у околностима растућег дефицита, поништених спољнотрговинских споразума и потпуно неадекватних улагања у виталну инфраструктуру, образовање и здравствену негу, ствари би могле да крену веома лоше. Помагање председнику који је очигледна претња по демократију зарад непосредне финансијске користи је непатриотски чин, а у моралном смислу је вредно презира. Али у томе нема ни економске логике.
Хенри Форд је био антисемита који је све до 1942. радо сарађивао с нацистичком Немачком. Он је предводио и Комитет Америка на првом месту, који се противио уласку САД у рат против Хитлера. Али би било добро да Трампови саучесници којима је бизнис на првом месту имају на уму један његов увид. Форд је заступао становиште да његови радници морају да буду довољно имућни да могу да купе аутомобил произведен у његовим фабрикама. Трампова пореска реформа ће милионе потенцијалних потрошача довести у горе стање од оног у коме су били. А то никако не може да буде добро за бизнис.
Разобручени капитализам ослобођен свих стега наступио је много пре него што се Трамп појавио на сцени