Висока цена пропуста
ПОВЕЋАН БУЏЕТ ЗА КАЗНЕ И ПЕНАЛЕ
Ако се обистине и претње удружења пензионера да ће тужити државу због чињенице да им је противуставно смањен износ пензије, расходи за плаћање таквих спорова прете да у буџету постану једна од најзначајнијих расходних ставки
Да би санирала штету коју нерационална јавна администрација и државни органи начине у свом раду, држава годинама уназад из буџета издваја све веће износе. Буџетски расходи, планирани за наредну годину, повећани су не само због чињенице да ће плате и пензије расти с почетком 2018, већ и због огромног повећања осталих текућих расхода, и то за 40 одсто. У поређењу са буџетом из 2017, трошак за пенале, казне и накнаде штете повећан је са 11 на 20 милијарди динара, готово
двоструко, а три пута је већи него што је био 2013. Додатно, Фискални савет упозорава да „прецизна евиденција проблема које држава мора да санира из буџета и даље не постоји. Нема прегледа који на систематичан начин прати учешће Србије у судским споровима, нити је познато које би потенцијалне обавезе и у ком року могле да оптерете буџет“.
Чињеница је да готово да и нема случаја пред међународном арбитражом који је Србија успела да добије, а најсвежији пример
је обавеза да се из буџета плати 40 милиона динара у име РТБ Бор једној грчкој компанији. Истовремено, познато је и да држава новац за инвестиције одобрен од међународних финансијских кредитора углавном не повлачи у предвиђеним роковима, због чега се онда новцем пореских обвезника плаћају казне за неповлачење, па је штета по Србију двострука. Инфраструктура се не гради на време, а притом се због те чињенице плаћа и казна онима који по повољнијим условима од тржишних
позајмљују држави новац.
Павле Петровић, председник Фискалног савета Србије, наводи да је реч о нерационалном трошењу буџетског новца, те да се очекује да се износи које ће држава морати да плаћа убудуће због изгубљених судских спорова додатно повећавају. У својој оцени буџета за 2018, Фискални савет наводи да је „могуће да буџет није у потпуности обухватио све потенцијалне обавезе које би могле да се преузму током године, услед чега оцењујемо да би план могао бити пробијен за најмање неколико милијарди динара“.
И пре него што је предлог буџета за наредну годину стигао пред посланике, Петровић је упозоравао да је један од фискалних ризика чињеница да се повећава и број тужби, односно извршних пресуда у корист запослених у неприватизованим државним предузећима које је држава својим одлукама годинама држала у повлашћеном положају, дозвољавајући им да не плаћају обавезе, укључујући и плате запосленима. Пошто своје заостале зараде нису могли добити од предузећа, односно нису могли тужити предузеће које је уживало подршку државе, ти радници су своја права потражили пред судовима тужећи државу. Петровић упозорава да је трошак таквих спорова достигао 200 милиона евра, а расте и ризик да тим путем крену и комерцијални повериоци истих тих предузећа. Ако се обистине и најаве удружења пензионера који прете да ће тужити државу, било пред домаћим или међународним судским инстанцама због чињенице да им је противуставно смањен износ пензије коју су претходно стекли, ове или наредних година, расходи за плаћање таквих спорова прете да у државном буџету постану једна од најзначајнијих расходних ставки. Удружење синдиката пензионера Србије по други пут поднело је иницијативу за оцену уставности одлуке да се у оквиру фискалне консолидације смањују стечени износи пензија, и тврде да уколико добију потврдан одговор тужиће државу, а уколико Уставни суд одлучи да је закон у складу са Уставом Србије, правду ће тражити у Стразбуру. Притом, најављују и појединачне тужбе пензионера Комитету за социјална права, као још један начин да поврате одузети новац.
Ако се ово обистини, питање је одакле ће држава обезбедити новац да ове евентуалне пресуде и плати.
Још једна фискална консолидација била би немогућа, јер би до непланираног трошка и дошло због ове која је већ спроведена. Нерационално је очекивати да се тај новац може обезбедити растом прихода у буџетској каси, а ако се посегне за оним јединим што преостаје, а то је раст дефицита, испоставиће се да је стезање каиша зарад уравнотежења буџета био јалов посао.
У поређењу са буџетом за 2017, трошак за пенале, казне и накнаде штете повећан је са 11 на 20 милијарди динара