Лек за болесно друштво лажних вести
ПОГРЕШНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О ЗДРАВЉУ НАЈШТЕТНИЈЕ, АЛИ И НАЈБРОЈНИЈЕ
Лажна вест (fake news) и званично је проглашена изразом године. Овога пута, међутим, чувени издавач речника Колинс (Collins) је бирајући реч са највишим порастом употребе, по свему судећи уједно забележио и израз о коме ће се у времену пред нама тек говорити. Лажне информације, сачињене ради остварења неког циља – заваравања или забављања публике, нису новост. Али развој интернет медија, а нарочито друштвених мрежа, учинио је да лажна вест постане феномен. Често опасни.
Лажне вести захваљујући могућностима које дају интернет технологије сада се „пакују“тако да у потпуности опонашају стварне медије и тиме добијају на својој (лажно креираној) кредибилности, а снага ширења информација, па и лажних вести, нарочито посредством друштвених мрежа, вишеструко увећава број оних који поверују и таквој, нетачној информацији.
Интернет је, уз небројене предности донео и брзу и лаку глобалну доступност и размену инфoрмација. На тај начин омогућена је до тада незамислива размена знања, али је отворен простор и за нове злоупотребе, каква је и производња и ширење лажних вести. Изјава која се приписује Черчилу да „лаж
обиђе пола света пре него истина добије прилику да обуче панталоне“, постала је тачнија него икад. Показало се да се производња лажних вести у многим случајевима претворила у читав бизнис. Данас постоји на хиљаде интернет сајтова које производе лажне вести – од оних који имитирају стварне медије, преко сајтова који су креирани у циљу пропаганде владајућих структура или њихових опонената, до оних који стварну сатиру нејасно означе или оних који лажне вести пласирају под плаштом наводне сатире. Интереси су различити, баш као и последице. Расправе о правном регулисању, па и кажњавању ове области тек се захуктавају.
Највише, међутим, забрињава податак да су лажне вести које се тичу здравља људи, иа-
ко несумњиво најштетније, уједно и најбројније. Уз то, анализе медија широм света указују да у области информација везаних за здравље, поред лажних вести постоји и категорија junk
news-а, вести које су бесмислене, али које људи прихватају и шире као поуздане. У ту категорију спадају и оне вести које говоре о брзим и невероватним дејствима индустријских производа, али и природних супстанци. Неслућене наводне ефекте тако, на дневној бази, добијају или губе различите врсте воћа и поврћа, чоколада, па и вода. Пажња је онолико велика колико је тај наводни учинак екстремнији – било да је смртоносан или исцелитељски.
И док многе од тих лажних вести немају већих ефеката, има оних које најдиректније утичу на здравље људи. Чињеница да повећана пажња гарантује већи успех, утиче и на то да овакав тип вести објављују и кредибилни медији. Интерес побеђује одговорност чак и кад је у питању здравље. Друштво обољева, у сваком смислу. Најупечатљивији пример је кампања против вакцинације. Заснована у највећој мери на полуинформацијама, па и потпуно лажним вестима, дужином трајања и инволвирањем исконске бриге родитеља за децу, резултира људским животима и представља пример савремене антицивилизaцијске тековине.
Има ли томе лека? Лично сам уверена да има. Један део свакако је садржан у постулатима који нису само одраз професионалне комуникације, већ и степена развоја демократије. На њих сам се ослањала и током своје дугогодишње новинарске каријере, а трудим се да их поштујем и данас, без обзира нa тo да ли представљам Хемофарм, или наступам у име Удружења за фармацеутску и медицинску привреду Привредне коморе Србије. Ти постулати подразумевају: искреност и истину; тачну, јасну, брзу и проверену информацију; добијање одговора на кључна питања; јасно одређивање улога и поштовање правила, као и међусобно уважавање и спремност на дијалог.
Рецепт дакле постоји, само је питање у којој мери смо спремни да га применимо.
У овом тренутку делује да су фармацеутске компаније боље схватиле значај праћења технолошких иновација које доносе нове облике и нове канале комуникација. Оне због тога, уз праћење здравствених потреба, усмеравају своја знања ка праћењу и задовољењу и комуникационих потреба људи. Производња квалитетних и доступних лекова, наравно, остаје приоритет, али се велики значај поклања и развоју односа са медијима, као и свим видовима комуникација, укључујући и стари добри директни контакт са људима, који се поново показује као једна од жељених форми размене информација самих пацијената односно грађана. У добу интернет технологије, па и фејк и џанк вести - емоција и осећај поверења који даје лични контакт поново добијају значај.
Међутим, то не значи да се добробити развијених информационих технологија смеју занемарити. Напротив, оне уз опасности, нуде и решења.
Свесна тога Европска комисија је у сарадњи са фармацеутском индустријом и регулаторним телима креирала низ заједничких садржаја и канала комуникација: заједнички интранет, електронске базе, регистре и портал. Развој такве сарадње доприноси убрзавању процедура, смањењу бирократије и укупно ефикаснијем систему здравства. Али Европа није ту стала. Сви заједно стоје и иза неколико апликација које и спољној јавности односно заједници и грађанима обезбеђују увид у различите типове база података. То обезбеђује транспарентност, доступност информације, али и сигурност.
Ми у Србији, нажалост, каснимо за светом. Најпре, овде су лоша искуства допринела неповерењу и сумњи да иза сваке сарадње привреде и државе стоје неки недозвољени интереси. Затим, ми понекад имамо лепшу слику о себи од оне која је реална. Знамо шта би требало, али дозволимо да прође много времена да нешто и предузмемо. И коначно, развој тих нових комуникацијских система и алата није јефтин, али се исплати. Зато то не би смео да буде изговор за недовољно заједничке иницијативе и сарадње.
Удружења, у овом случају, фармацеутска и удружења пацијената, могла би да одиграју значајну улогу управо у том повезивању своје индустрије, односно чланова и државе, а зарад добробити свих грађана и њиховог здравља.
Зато треба похвалити, али и подстаћи то што је АЛИМС (Агенција за лекове и медицинска средства) иницирао заједничко деловања државних и регулаторних тела, фармацеутске индустрије и пацијената у области комуникација. Фармацеутске компаније су већ понудиле помоћ у бољој имплементацији електронских књижица, а исказале су и пуну свест о значају прављења заједничких база података које ће помоћи како стручњацима, тако и општој јавности да и на интернету имају релевантна места са тачним и, где је то потребно, заштићеним информацијама. Уз поуздана места информација, потребан је и заједнички рад на ширењу медијске писмености и у области здравства.
Ми морамо да научимо да најбоље од себе дајемо и у редовним, а не само у ванредним ситуацијама. Уосталом, кад постоји систем лакше ћемо и боље реаговати и онда када до ванредних ситуација дође. Тим више, што баш у таквим ситуацијама показујемо да је могуће остварити интензивнију сарадњу, прикупити помоћ, али и покренути заједничке телефонске, интернет и друге сервисе који ће пружити кредибилну информацију.
Са том врстом енергије и добрих намера нужно је да се сарадњи посветимо на време.
Неке од лажних вести најдиректније утичу на здравље људи. Најупечатљивији пример је кампања против вакцинације. Заснована у највећој мери на полуинформацијама, па и потпуно лажним вестима, дужином трајања и инволвирањем исконске бриге родитеља за децу, резултира људским животима и пример је савремене антицивилизацијске тековине