НИКАД БОЉЕ, ТАКО НАМ ВУЧИЋА

Превремени избори у Пећинцима

Све бандере и дрвеће на свим прилазима месту, окићени су насмејаним ликом председника државе. Било да вијори песницом, или руке очински прекршта, он симболизује апсолутну (вољу за) моћ

Општина Пећинци слови за најважнији од четири „пробна балона“за предстојеће локалне и, сасвим је могуће - парламентарне изборе. Не само што је далеко ближа Београду од Мионице, Прешева и Неготина, већ што је Александар Вучић сасвим сигуран у победу своје странке овде, за разлику од престонице.

Сви услови за тријумф коалиције са СПС увелико су ту: Општином управља Привремени орган састављен од пет партијских СНС другова (упркос закону). Њиме председава Дубравка Ковачевић Суботички, због чије је (незаконите) оставке распуштена СО Пећинци, и стога расписани ванредни избори за недељу. Све бандере и дрвеће на свим прилазима месту, окићени су насмејаним ликом председника државе. Било да вијори песницом, или руке очински прекршта, он симболизује апсолутну (вољу за) моћ.

Локални „шериф“, пећиначки повереник напредњака Милорад Пантић Луки поседује оно пола краја који не држи Миленко Ђурђевић, члан Привременог органа управљања. Али, за сваки случај, спроводе се мере уцене и застрашивања, како тврди Јелена Грујић Ристић, председница овдашњег општинског одбора Нове странке .

Њен случај је познат. На славски дан Ђурђиц (16. новембра) у њену и кућу њених родитеља у Карловићу, упала су непозната лица и извршила преметачину, док су домаћини били одсутни. „Нису ама баш ништа украли, иако је извесна сума новца као и нешто злата било на видним местима“, објашњава, „навикнута на притиске од како је отворено у опозицији“. Уосталом, још се подмуклије прети њеној партијској колегиници Мариники Тепић, додаје.

Како још зна да се није радило о покушају пљачке, што су тврдили полицајци кад су јој узимали изјаву? У тренутку кад су улазили у двориште, провалници су кренули да беже. Њен муж је изашао на улицу да види таблице аута који је ту био паркиран, кад је један од те тројице уперио пиштољ и повикао „јеб’о ли вас Вучић“, што дословно преносимо због бољег разумевања. Стога је активисткиња Нове хтела да у записник уђе да основано сумња да је напад био политичке природе.

„Кривца“су власти брзо пронашле, чиме се похвалио и министар Стефановић. Међутим, поступак препознавања није био валидан, па је и тај пуштен из притвора. Нападачи чији идентитет можда никада неће бити утврђен, обавили су свој посао. Ако нису препали Јелену и њене ближње, „улили су страх у кости комшијама“. Плус што се Нова странка повукла са избора.

Поглед на капију обијеног домаћинства као да позива на малтретирање, што би рекао Младен Шарчевић. У шуми „вучићоликих“бандера издвајају се две печурке аутобуског стајалишта пред њиховом авлијом. А на њима плакати изборне листе број 4 (Вучић је и даље под један, да нико не погреши), са само у локалу познатим лицима деесоваца. Припадника ЛСВ нема на слици, премда су и они део коалиције „Достојанствено без страха“.

Бесомучном обмотавању свих пригодних објеката Вучићем, од саобраћајних знакова до кућа и гаража, измигољио се понеки Палма (с редним бројем 5). Осталих троје кандидата нема, што значи да нису могли да издвоје ни за пар флаша пива по облепљивачу, што кажу да је била тарифа првокандидованих.

Јелена нам прича, што челник општинског ДС Бата Марковић потврђује уз ограду да је „немогуће доказати“- да је присутна и пракса куповине гласова. Тзв. „сигурни“су одговорност јавних службеника, 40 глава по сваком, и спадају у „радну обавезу“. Они неодлучни требало би да преломе уз дарове: метар дрва, пакет (уље, брашно, пиринач...), зимска јакна или шта друго са лагера. Али, како за то нема доказа, посветисмо се опипљивом. Како то да председница Општине поднесе оставку, да је Скупштина не разматра, а да ипак буде распуштена, Принудни орган успостављен, опет са Дубравком Ковачевић Суботички на врху? И још да она буде на листи кандидата (СНС, наравно), а да је нетом пријављена у Пећинцима? Све бисмо је то питали да је била у Општини.

Овако, пао је прилично неугодан разговор у пи-ар служби. Да је човек на крај срца, могао би рећи да се радило о претњама и забрани цитирања. Ни кривог ни дужног чиновника коме само није прослеђен наш мејл са молбом за састанак са председницом. Одлазимо и бесни, и покуњени.

Идемо даље по шпицу пирамиде. Следећи по значају на територији од 15 села, ако не и први, јесте Луки, кажу мештани. Оптужен за шверц 1.338 тона дувана још јануара 2015. и апострофиран у вези са разним спорним приватизацијама. Ако га уопште нађемо, биће то у седишту једне од његових двестотинак фирми, усмеравају нас. Тамо га, тврде у папире загњурене ћате, нема, као ни у Општини насупрот, „премда је јутрос свраћао“. И седиште СНС-а зврји празно. Закатанчено.

Другу страну тврдњи о злоупотреби моћи налазимо у кафани „Стари Словен“, где се најмање надамо. „Никад нам није било боље!“, хорски кличу очито редовне муштерије. Вучић је добар, па малтене је завршио гасификацију и канализацију у Општини. Јесте, то су започеле демократе, али су они „све покрали“, тврде са сигурношћу бивших чланова ове партије. Или „убеђењем левичара“, како се један декларише, из практичних се разлога приволевши Српској напредној.

И Луки је „екстра“, не дају ружну реч на њега. Све своје благо давно је легализовао, и сад поштено плаћа порез и ухлебљава пола Пећинаца (друга половина ради у Ђурђевића кланици). Шта они имају од Боша, ЈУБ-а и других страних фирми у Шимановцима, где се запослила тек шачица. И њих није довео ДС, већ згодна ситуација (близина ауто-пута и аеродрома). Интерна процена Вучићевог успеха стога се креће од „60-62 до 80 процената“.

„Шта би' ви, да кажем да нећу да гласам за СНС, па да изгубим посао“, једном се оте после треће рунде пића. „Па овде не може ни Доналд Трамп да победи“, закључује. Али се види да ту има више од страха. Да прелази у опијеност култом Вучића, и малог му Лукија.

Тај Луки је велика фаца и што је направио Ловачки дом у Доњем Товарнику, затвореног типа. Ту се пије и једе за џабе о светковинама у чијој организацији помаже и Општина, сад се већ размећу Лукијевим заслугама. Па онај развезаног језика предлаже да нас поведе на једно од обавезних места и за екскурзије, поред Обедске баре и Музеја хлеба. Успут се губи, али ми стижемо до циља – пола Ловачког дома, а пола месног седишта СНС.

„Клуб“не ради, у мраку је као и остатак крајолика. Кључеве држи „Муња, председник села“, обавештава нас једна мештанка. У згодни час пред кућу стиже Муњин син и благонаклоно нам отвори вратнице.

Рустична трпезарија Дома украшена је стотинама трофеја, од рогова срндаћа до кљова дивљих вепрова, уз фотографије ловаца. Каљева пећ се константно ложи, али је друга дворана, за славља - хладна. Столови су однети

„Сигурни“гласови су одговорност јавних службеника, 40 глава по сваком, и спадају у „радну обавезу“. Они неодлучни требало би да преломе уз дарове: метар дрва, пакет (уље, брашно, пиринач...), зимска јакна или шта друго са лагера

за друге потребе. Изнад бине је остављен портрет Вучића који презупчава време до Титовог.

И таман заустисмо да питамо откуд на једном месту и странка, и тако раскошан Ловачки дом, кад у прву салу упада неки – да ли ловац, или (бивши) ратник, маскирно одевен. „Разлаз“, командује беспоговорно. И ми се разилазимо.

И смејали бисмо се и плакали после оваквог искуства. „Главу горе“, поручује Вучић са плаката. „Све је у реду“смирује нас очински на сликама са прекрштеним рукама. Први пут се после ко зна кол'ко радујемо повратку у Београд. Докле - видећемо.