И банкама потребан привредни раст од четири-пет одсто
ТРАЖЊА ЗА КРЕДИТИМА РАСТЕ, АЛИ СПОРИЈЕ ОД ТЕМПА КОЈИМ ПАДАЈУ КАМАТНЕ СТОПЕ
Влада Србије, ММФ и Фискални савет сматрају да је закључно са 2017. завршен процес фискалне консолидације и да би у 2018. пажњу требало усмерити на убрзавање привредног раста. С тим у вези, логично се намеће питање да ли и банке кроз већу кредитну активност могу томе допринети. Тешко је од банака очекивати да после неколико врло тешких година нагло кренемо у кредитну експанзију ако смо се тек сада, и тек донекле опоравили од врло високог нивоа ризичних кредита (НПЛ-ова), истиче Славица Павловић, председник Извршног одбора Еуробанке. Наравно, поручује она, за очекивати је да постепено повећавамо толеранцију на ризик, али тек после одређеног периода стабилности.
Могу ли Влада Србије и НБС учинити нешто из своје надлежности да банке храбрије крену у кредитирање пре свега привреде?
Што се државе тиче и њене улоге у поспешивању кредитне активности, ову ситуацију требало би сагледати из два угла. Прво, са макро аспекта можда је буџет за 2018. могао да буде експанзивнији, јер смо достигли висок степен фискалне стабилности. То пре свега подразумева веће државне инвестиције, јер је очито да стране и домаће приватне инвестиције нису довољне да обезбеде високе стопе раста БДП-а. Друго, може се размишљати о новим програмима субвенционисања кредита, нарочито за мала и средња предузећа. Два су разлога за то – први је што су банке још уздржане по питању овог сегмента због лошег искуства из скорије историје, а други је што су мале и средње фирме носиоци развоја у свим развијеним економијама, али им је потребна подршка. Ту подршку може им дати само држава уз помоћ банака, јер овде немамо ни берзу као извор капитала, ни алтернативне изворе попут private equity и venture capitala.
За 2018. се најављује и другачији модел раста, више базиран на расту домаће потрошње, чему би требало да допринесе повећање пензија и плата у јавном сектору. Да ли су то фактори који могу да повећају и кредитну активност банака? Краткорочно да. Дугорочно, потребан нам је избалансиран развој, где су инвестиције и државна потрошња стабилан и конзистентан извор раста. Наравно, јача лична потрошња је више него добродошла, али ако она преовладава на дужи рок, може доћи до повећања тражње за - још увек кон-
курентнијом - увозном робом, па последично до већег трговинског дефицита и дебаланса у платном билансу, што носи са собом и друге макро последице.
После неколико година стагнације, у првих 10 месеци 2017. укупна сума одобрених кредита је за 5,7 одсто већа него у истом периоду 2016. Истовремено са растом кредитне активности дошло је до пада каматних стопа. Да ли је то дефинитиван знак да је криза у Србији прошла?
Макро показатељи јасно указују да је криза иза нас, што се потврђује и растом кредитне активности. Међутим, за већу експанзију кредита потребан је јачи и дуготрајни стабилан раст од четири - пет одсто. То би охрабрило и привреду за смелије пословне подухвате што би додатно „погурало“кредите. Овогодишњи раст је махом генерисан из сектора становништва и у наредном периоду би здравије било да то буде боље балансирани раст на релацији привреда - становништво.
И у Србији и на глобалном нивоу камате су на историјском минимуму. Како то утиче на пословање банака? Да ли је и у којој мери пад каматних стопа повећао тражњу за кредитима?
Уочљив је раст тражње за кредитима, али он није толико изражен с обзиром на драстичан пад каматних стопа. С друге стране имамо и лимитиран број bankable клијената услед наслеђене економске конјунктуре. Пословање банака је (логично) отежано јер су марже прилично смањене. Међутим, ако је привредни амбијент стабилан, НПЛ-ови на ниском нивоу и раст константан, то нам даје простора да у једном здравом систему покушамо да се такмичимо разноликошћу понуда, технолошким и другим иновацијама.
Колики би без раста кредитне активности од 5,7 одсто био раст БДП-а Србије, који ће ове године у најбољем случају бити 2,4 одсто?
Питање је да ли су кредити „погурали“раст БДП-а или је било обрнуто. Свеједно, ова два показатеља иду у корак један са другим и битно је да и БДП и кредити расту константо, без „трзавица“и дугорочних кризних периода.
Могу ли корисници кредита запасти у проблеме ако ЕЦБ престане да у систем упумпава огромне количине новца, што ће утицати на раст еурибора, а последично и каматних стопа на кредите индексиране у еврима? Могу ли се банке у Србији заштитити од новог раста ризичних кредита по том основу?
ЕЦБ ће од јануара смањити месечне подстицаје на 30 милијарди евра, али нема наговештаја да ће еурибор драстично порасти, барем не у неком средњем року – тако да то не видим као потенцијални узрок раста НПЛ-ова. Просечан рок наплате наших кредита, изузев стамбених, није дугачак да бисмо претерано бринули због еурибора. Нека нова локална, домаћа криза пре би могла да буде разлог за раст проблематичних кредита. У сваком случају, треба увек бити на опрезу и пратити кретања еурибора и других показатеља, што ми константно и чинимо, уз помоћ наших колега економиста из Атине.
У Србији је у току консолидација банкарског сектора, а једна од специфичности је да сада „стране“банке преузимају домаћи бизнисмени. Да ли је ово нови тренд или изузетак?
Консолидација сектора се изгледа убрзава што је и нормална динамика с обзиром на велики број банака. Не бих уопште правила разлику између домаћег и страног капитала и не би ме чудило да се овај „тренд“за коју годину поново преокрене. Можда је страног капитала више, али је домаћи мобилнији и боље познаје локалне пословне прилике, па може успоставити бољу синергију између својих постојећих бизниса и банака које купује.
Шта је било пресудно за одлуку да Еуробанка настави бизнис у Србији и прода банку у Румунији, која има три пута већи привредни раст, вероватно већи и принос банака на капитал и упола мању стопу незапослености?
Наша група, као и остале грчке банке, била је принуђена да смањи интернационално присуство и ту обавезу је наметнула Европска комисија. Свака група била је обавезна да за одређени износ смањи изложеност ван матичне земље тако да се банка у Румунији наметнула као логично решење. Да није било таквог договора, нема сумње да би и она остала у оквиру Еуробанк групације.
Колика је опасност да ствари ускоро могу кренути у супротном смеру?
Тренутно не видим да ће се ствари мењати на горе, питање је само којим темпом ћемо моћи напредовати, и ми као банка, и Србија као држава. Да не мислимо тако, вероватно би наша група размишљала о продаји банке у Србији, а не у Румунији. Да ли је одлука да Еуробанка овде настави бизнис добра вест и за Србију? Значи ли то да акционари очекују бржи привредни раст, макроекономску стабилност, раст кредита, већи степен њихове наплате и већи принос на капитал?
Стратешка одлука власника је да настави пословање у Србији. С обзиром на то да су у питању софистицирани финансијски инвеститори са дугогодишњим искуством, немамо разлога да сумњамо у њихову добру процену. Останак на овако конкурентном тржишту значајног броја инвеститора је истовремено и добра вест за Србију.
Тренутно код нас као домаће послују банке чији су власници из ЕУ, Кине, Русије, УАЕ и Турске. Није ли ово премало тржиште за тако велики број играча?
Па може се рећи да јесте, али не треба занемарити да неке од ових банака долазе како би „пратиле“инвестиције из тих земаља у Србију – дакле због синергетских ефеката, а не само због профита. Консолидацију банкарског сектора већ дуже време очекујемо, сада се донекле и убрзала, али тај процес може кренути и другим смером. Није немогуће да за коју годину видимо овде и неке нове, јаке банке које крећу од гринфилд инвестиције. Поготово ако привредни раст Србије крене убрзаним темпом.
Како на имиџ Еуробанке утиче опште уверење грађана да се ради о грчкој банци, иако држава Грчка има само два одсто акција? Како сте убедили клијенте да је банка добра и док је Грчка била на ивици банкрота?
И у јеку кризе, између 2009. и 2012, док је Грчка била у дубокој депресији, јер је за те четири године њен БДП кумулативно пао за скоро 24 одсто, Еуробанка у Србији је пословала профитабилно - укупна добит пре опорезивања у том периоду била је већа од 10 милијарди динара. Уз то, након чишћења биланса од проблематичних кредита, од 2015, већ три године заредом наша нето добит је већа од две милијарде динара и то говори колико је банка стабилна и јака. Тим пре што је по висини билансне активе већ годинама на шестом или седмом месту у банкарском сектору Србије. Наш клијенти се, очито, нису колебали ни док је Грчка била у рецесији, па тек сада нема разлога за било какву бојазан – најпре зато што је удео грчке државе у капиталу Еуробанке занемарљиво мали, а и због процене ММФ -а да је 2017. Грчка завршила са растом БДП-а од 1,8 одсто, највећим још од 2007.
Можда је буџет за 2018. могао да буде и експанзивнији, да се издвоји више за државне инвестиције