УЋУТКАНИ БУЏЕТ
Скупштинска расправа које није било
Да су имали прилику, као што нису, посланици опозиције би буџет критиковали због наставка политике субвенција и смањења плата и пензија, као и нетранспарентних трошкова за јавна предузећа, казне и пенале
Иако нису напустили салу, као што је то урадила опозиција приликом усвајања буџета за 2012, садашњим опозиционим посланицима ни присуство није помогло да се њихове критике и замерке чују даље од скупштинских кулоара и понеких медија. Новоустановљеним игроказом владајуће већине, скупштинска расправа о буџету за ову годину је практично онемогућена, па је најважнији законски предлог послат током
претходне године у скупштинску процедуру, усвојен ућуткивањем његових потенцијалних критичара.
Са друге стране, поједини посланици власти нису могли да оћуте ни на ретку опаску, коју је на рачун овогодишњег буџета упутио председник Фискалног савета Павле Петровић и то због одлуке да се пензије смањене почетком 2015. године, што је била једна од најзначајнијих мера фискалне консолидације, овогодишњим буџетом ипак не врате на пређашњи ниво, иако је у државној каси било новца да се тако нешто уради. Петровић је оптужен да не зна шта хоће, јер се од једног од највећих заговорника фискалне консолидације претворио у некога ко захтева да се пензионерима у 2018. врати оно што им је 2015. узето.
Због одсуства парламентарне расправе о предлогу државне касе, који је министар финансија Душан Вујовић проследио посланицима Скупштине, НИН је поједине опозиционе посланике упитао шта то нису имали прилику да кажу током сати предвиђених да се о овом предлогу расправља.
Душан Павловић, посланик Доста је било, каже за НИН да је подношење на стотине бесмислених амандмана који су касније повучени, заправо „најсофистициранији облик саботаже парламента виђен до сада у српској парламентарној пракси“, спроведен од стране парламентарне већине. Да су посланици опозиције имали прилику да критикују предложени буџет
Србије за ову годину, Павловић тврди да би се у тој расправи видело да је фискална консолидација спроведена на погрешан начин и да је уместо кажњавања неодговорности, власт наставила да кажњава запослене у јавном сектору и пензионере.
„Уместо да се врате пензије и плате на ниво на ком су биле пре отпочињања фискалне консолидације, настављено је финансирање бесмислених и беспотребних пројеката, попут Канцеларије за сарадњу са Русијом и Кином, која је само један пример. Зашто се издваја 50 милиона динара за ту канцеларију када посао који она обавља треба да буде задатак Министарства спољних послова. Такође, зашто се одваја новац за кабинете четири потпредседника Владе када су они истовремено и министри и имају и на тај начин предвиђене буџете. Појединачно гледано, ти износи нису превелики, али их је много. Само 18 милијарди динара опредељено је за плаћање казни и пенала, што је 80 одсто уштеде на пензијама или платама. За шта се те казне и пенали плаћају, то нико не зна. Нити пише у буџету, нити смо сазнали током расправе, које није ни било“.
Доста је било, наставља Павловић, подржава фискалну консолидацију, односно смањење дефицита и јавног дуга, али не на начин на који то ради власт - смањењем плата и пензија, а истовременим субвенционисањем инвеститора и губиташких предузећа, којима се наставком такве политике шаље порука да и даље могу да се понашају нерационално и гомилају губитке. „Уместо да смањују државну неодговорност, они смањују плате и пензије и задржавају привреди намете са којима не може да се бори“, каже овај скупштински посланик.
Његов колега, Срђан Ного, посланик Двери додаје да је владајућа већина ускратила не само могућност да се критикује предложени буџет, већ и да се говори о предлозима закона о стечају или изменама радног законодавства на који су посланици ове странке такође имали замерке.
„Када је реч о буџету, министар финансија Душан Вујовић све време је практично желео да обмане јавност заменом теза и представљањем пореског платца, као пореског обвезника. Дакле, није тачно да су терет поднели и подносе они који за рачун пореског обвезника, односно сваког запосленог грађанина ове земље уплаћују порез и доприносе. Терет подносе грађани, порески обвезници и уштеда је остварена на њиховим леђима, а не на леђима пореских платаца, односно послодаваца“, каже Ного и додаје да се њихове замерке односе и на увођење акциза на струју, као и на недовољна издвајања за породицу и популациону политику. Истовремено, баш као и Павловић, критикује нетранспарентно трошење новца за пенале и казне.
„Доприноси за запослене остају и даље високи, али се зато троше милијарде динара на помоћ и субвенције Етихаду, Фијату и другим инвеститорима. Скоро 30 милијарди динара опредељено је за покривање дугова јавних предузећа, а притом нема одговорности директора тих предузећа за пословање фирми на чијем су челу. Порески обвезници плаћају својим новцем текуће пословање Србијагаса, а исто то предузеће онда плаћа казне Поверенику за информације од јавног значаја јер није доставило законом обавезне податке. И нико не сноси никакву одговорност за такво понашање“, каже посланик Двери за НИН.
Иако су државне субвенције политика коју је свака влада Србије више од деценије спроводила у готово непромењеном облику, опозицији је очигледно то највећи трн у оку. Иван Стефановић, из Демократске странке рећи ће да је у питању превазиђен модел на који се још увек бацају огромне паре. „Притом, новцем из буџета упорно се финансирају нерационалности и одсуство реформи у јавним предузећима, али се зато штеди на социјалним компонентама, као и на платама и пензијама“. Стефановић каже да власт буџет темељи на приходима, од којих они једнократни чине позамашан део, а са друге стране расходе смањује тамо где не би требало. Објашњава да су још раније предлагали измене појединих економских и пореских закона, али да њихови амандмани нису прихваћени, па нису ни ушли у скупштинску расправу. „Предлагали смо измену Закона о порезу на добит како би се са једнообразне пореске стопе од 15 одсто прешло на стопу од 10 до 30 одсто, у зависности од просечне зараде у појединим регионима у Србији. Суштина је да се правном лицу које је у претходном пореском периоду исплаћивало зараду већу од 150 одсто просека региона у којем послује, порез на добит зарачуна 10 одсто, ономе чији запослени примају између 80 и 150 одсто од просека порез да остане 15 одсто, а онима који исплаћују мање од 80 одсто од просека порез да буде 30 одсто, чиме би се постигла већа социјална правда и пореска праведност и смањиле екстремне разлике у приходима“, каже Стефановић и додаје да су поред ових промена предлагали и измене Закона о финансирању локалне самоуправе, пореза на доходак грађана и других прописа, али да власт никада није прихватила њихове амандмане.
Истини за вољу, прихватања амандмана опозиционих посланика
Једна од замерки опозиције је да је скоро 30 милијарди динара у буџету за 2018. резервисано за покривање дугова јавних предузећа, а притом нема никакве одговорности директора за пословање фирми на чијем су челу
ретко када је било у српској парламентарној пракси, али никада до сада није се догодило да посланици владајуће већине затрпају расправу бескорисним амандманима како би украли све време предвиђено за евентуалну критику предложеног буџета.
Све и да није прекршено ниједно правило које регулише рад Скупштине, таква пракса далеко је од парламентарне. Маштовитости, пак, владајуће коалиције у карикирању рада законодавног тела, нема се шта замерити.