РАТ БЕЗ ОБЈАВЕ
Пропагандни сукоб Русије и Америке
Нови елементи попут тролова, активиста и ботова су неспорно променили правила игре. Хибридно ратовање је оно које укључује интервенције у сајбер-простору, традиционалне трупе, паравојне формације, економске санкције и политичку и медијску манипулацију
Руско-амерички рат остаје само на нивоу дипломатских чарки, макар за сада. Америка пошаље оружје Украјини, Русија је опомене. Русија од 2012. земљама западног Балкана прода најмање милион долара вредну војну опрему и технологију, Америка обећа да ће испитати овдашњи безбедносни оквир. Заменик руског премијера Дмитриј Рогозин посети Индију, једног од највећих увозника руског оружја, како би проширио сарадњу и укључио је у стварање азијске осовине с Кином, а Њу Делхи угости и америчке војнике, и то баш у једној руској подморници, између осталог. Вашингтон преко УН изрекне санкције Северној Кореји због нуклеарног програма, а Москва понуди да посредује између две земље. Каткад се оствари и сарадња, као када је поткрај прошле године дојава ЦИА
спречила терористички напад у Санкт Петербургу, али чак и тад Трамп подсети да је Русија ривал Америке, а не њен партнер. С обзиром на чињеницу да је прошла година почела срдачним једночасовним разговором између Трампа и Путина, делује да ће ову обележити тихо одмеравање снага чији је оквир америчка администрација у једном недавном извештају описала као упорно руско потурање информација и нападе у сајбер-простору с циљем мешања у унутрашњу политику других земаља, имплицитно и америчку. Речју, ситно препуцавање и прозивање на нивоу нижих разреда основне школе је у јавности без последица могуће баш зато што се Москва и Вашингтон исувише добро знају и контролишу. То што Вашингтон нема моралног права да другима суди због гурања носа где му место није, смислено
је колико и тражити иглу у пласту сена, или морал у међународној политици. То што је Трамп направио радикалан заокрет у односу с Путином је, с друге стране, знаковити показатељ да је и приученом америчком председнику јасно да Русија тренутно ипак предњачи у ономе што зову „хибридни рат“.
Рогобатна и не нарочито јасна синтагма, то стоји, али је и даље довољно значењски одржива да се о њој поведе полемика. С једне стране, професор студија безбедности на тексашком универзитету у Ел Пасу, Дамијен ван Пјувелде сматра да ће ускоро сваки конфликт који није прост чеони судар војних снага бити окарактерисан као хибридан, управо зато што ниједан рат није сводив на вулгарно пушкарање. „Вероватно сви сукоби у историји човечанства били су одређе-
ни асиметричном природом ратовања услед које противници настоје да једни другима искористе мањкавости, што ствара комплексне ситуације које укључују и конвенционалне, регуларне и неконвенционалне, нерегуларне тактике. Нападе и повлачења с једне стране и пропаганду с друге“, предочава Ван Пјувелде.
И, док се основна структура ратовања можда није променила, драстично се усложњила развојем информационих технологија. Довољно да данас може да се ратује без објаве рата, подстрекивањем немира, ширењем непроверљивих информација и ширењем присуства на интернету.
„Нови елементи попут тролова, активиста и ботова су неспорно променили правила игре. За потребе анализе, хибридно ратовање је оно које укључује интервенције у сајбер-простору, традиционалне трупе, паравојне формације, економске санкције и политичку и медијску манипулацију“, пише у једном истраживању Стратфора.
Може ли се чињеница да су руски хакери обарали сајтове америчких јавних служби сматрати изолованим инцидентом у светлу америчког и руског учешћа у сиријском сукобу? Извесно је и да је упумпавање државних пара у, рецимо, кабловски канал Раша Тудеј део шире стратегије о којој су Наполеон, Ајзенхауер и Хитлер могли само да сањају - у САД је недељно овај канал гледало осам милиона домаћинстава. Пристојан, не нарочито импозантан удео у гледаности, али довољан да у бескрај дестабилизује донедавно неприкосновену „англосаксонску медијску мантру“, како је рекао Путин.
На таласу присуства званичних и незваничних руских медија се у освит америчких председничких избора и завртела лажна вест да је Хилари Клинтон озбиљно болесна. Реч је само о најморбиднијем облику утицаја на америчке изборе - претходили су неовлашћени уласци у електронске преписке политичара из Демократске партије, прегледање бирачких спискова у 21 савезној држави, а Руски институт за стратешке студије, директно одговоран Путину, нагло је у октобру 2016. одлучио да се у јавности заузме за Трампа. Нарочито када је победа Хилари Клинтон деловала све извесније, што Путин, и даље гневан због улоге Била Клинтона у посртању Јељцинове Русије деведесетих, не би добро поднео.
Само на Фејсбуку је у првој половини прошле године примећено 5.200 огласа с руским линковима који су коштали нешто више од 150.000 долара.
Организација унутар америчког министарства одбране чији је задатак истраживање непријатеља и предупређивање опасности, Група за асиметрично ратовање, успела је крајем 2016. да у Приручнику о руском ратовању нове генерације прикупи и претресе тактике супарничке велесиле. Имали су, додуше, примере који је требало да их упозоре, а убедљиво најзначајнији је руска преметачина у Украјини која је послужила као показна вежба хибридног ратовања за будућност.
Циљ новог ратовања у 21. веку за Русе више неће бити победа у оружаном сукобу, већ промена режима, ширење сфера утицаја и држање супарника у потчињеном положају с тенденцијом ка понижавању. Све праксе којима је Москва утицала на ток избора у Америци већ је била опробала на украјинским председничким изборима 2014. године, када је, рецимо, објавила лажну вест да је победио неонациста Дмитро Јарош, иако је био једанаести по реду с мање од један одсто гласова. Свега један дан таквог подстрекивања био је довољан да се међ’ Русима запати мишљење да нацисти негде поново долазе на власт и да против новог крвопролића ваља устати, па макар и мањим крвопролићем. Све је присутнији и тренд професионализације руске војске чији ће основни задатак убудуће бити уклањање унутрашњих опасности и подстрекивање немира на туђим територијама. Тако је било у фебруару и марту исте године, када је 500 наоружаних људи у неозначеним маскирним униформама преузело контролу над војним базама на кримском полуострву. Кијев је тврдио да је реч о руским трупама, а чак их је и руски генерал у пензији, адмирал Игор Касатонов, недвосмислено идентификовао као припаднике Спецназа и 31. ваздушнодесантне бригаде која је искуство и озлоглашеност стицала у чеченском и руско-грузијском рату. Москва је тврдила да је напросто реч о руским патриотама рођеним код западних комшија. Москва ће се, пише даље у приручнику, убудуће за превласт борити спорењем америчког утицаја у проблематичним регијама попут Блиског истока, Балкана, централне Азије и магребске Африке.
Наменска индустрија се готово комплетно улупава у системе противваздухопловне одбране и у разне балистичке ракете. Русија је од 2008. много улагала и у развијање и производњу беспилотних летелица
Неко би рекао да је Москва само унапредила оно што су САД већ две деценије уназад радиле с великих успехом. Само што нови светски полицајац нема батину, већ сијасет лажних вести у рукаву
које, иако за сада немају класично наоружање, могу да носе средства електронског наоружања којим могу да пресрећу комуникацију, ометају сигнале и збуњују радаре. Познато је, рецимо, да су овим направама прекидали радио-везе између позиција украјинских војника, а потом им у тишини понаособ јављали да су се њихови саборци другде повукли или предали. У приручнику се закључује да су Руси умногоме надрасли стереотипну слику пијаног совјетског војника и да је стање „ратовања нове генерације“, што звучи још незграпније од „хибридног ратовања“, стање којим ће руски режим стално да захтева унутрашњу и спољну легитимност.
Неко би рекао да је Москва само унапредила оно што су САД већ две деценије уназад радиле с великих успехом. Само што нови светски полицајац нема батину, већ сијасет лажних вести у рукаву, опробаних хакерских фора и више политичког утицаја од културног. И да, не говори „Yes, we can“, већ „К победе“.