УВЕРТИРА ЗА ЈУБИЛЕЈЕ
МУЗИКА
Немарношћу или намером, уметничка музика све више је по страни медијске позорнице у Србији. Опет, морамо подвући да 2017. јесте донела значајне догађаје, највише - јубилеје.
Осам деценија од оснивања обележавају Факултет музичке уметности и Симфонијски оркестар Радиотелевизије Србије. ФМУ у Београду, прва музичка високошколска установа у Србији, организовала је овим поводом низ слављеничких активности смештајући их, симболично, између 31. марта (дана доношења Указа о оснивању), и 21. новембра (дана почетка рада). Треба ли подсећати на чињеницу да ФМУ још увек нема своју зграду?
Симфонијски оркестар РТС имао је разноврсну сезону (укључујући и концерт на отвореном, на стадиону Ташмајдан), са кулминацијом у завршници, 16. децембра. Симфоничарима и Бојану Суђићу придружио се Иво Погорелић, наступивши у Београду после готово 30 година. Његов боравак у српској престоници није био завршен овим догађајем. Два дана касније, одржао је реситал за памћење! За оба концерта улазнице су распродате за неколико сати. Пре тога, Погорелић је, баш као и крајем осамдесетих, одабрао за Коларац нови Steinway. Леп гест и можда знак да треба веровати у моћ уметности: да општу друштвену климу учини оптимистичнијом.
Орфеј Клаудија Монтевердија први пут је у Београду. Поводи, и даље, јубилеји: 450 година од рођења композитора и 410 година од првог извођења. Копродукција Oпере и театра Мадленијанум са Студиом за рану музику и Новом београдском опером резултирала је врхунским постигнућима. Покушај реконструкције иницијалне поставке у смислу карактеристика извођачког простора и, нарочито, звука, опредмећеног у присуству старих инструмената и трагању за гласовима различитих карактера (односно, инсистирању на глумачким аспектима улога), идеја је уметничких руководилаца пројекта (Маријана Мијановић и Предраг Госта). Звезде овог Орфеја су Никола Дискић и Драгана Поповић.
Дечја филхармонија (слави десет година од оснивања), уникатна је на српским просторима. У 2017. ушла је заједно са Љубишом Јовановићем, Зимском музичком чаролијом конципираном тако да у њој уживају малишани, али да буде примерена и укусу њихових родитеља. Задивљује озбиљност са којом чланови овог оркестра приступају одабраним делима и утисак да пред нама нису деца, већ зрели музичари. Интеграције, мото 18. фестивала Гитар арт конкретизован је заједничким музицирањем шесторице гитариста млађе генерације пониклих у републикама бивше Југославије. Удружила их је светска премијера фантазије за шест гитара Карла Домениконија, Bel Grado, слободно развијена форма за шест гитара, са виртуозним солистичким импровизационим иступањима за сваког од интерпретатора, дефинисана фоклором југоисточног Балкана.
Овогодишњи БЕМУС, најављен као „увертира“за предстојеће јубиларне, педесете Београдске музичке свечаности, понудио је невелики, али пажљиво и у складу са могућностима одмерен програм: концерт хора Глинка најсјајнија је и најемоционалнија тачка фестивала и – 2017. године. БУНТ, иако одржан у не нарочито повољном термину (непосредно после БЕМУС-а), сведочи о све важнијој позицији овог фестивала на домаћој музичкој сцени. Не можемо а да не поменемо слављеничке (такође и изузетно узбудљиве и професионално конципиране) концерте Рибље чорбе, која 40 година по оснивању, у своје наступе укључује звук класичних инструмената ансамбла Метаморфозис. Некад строге границе извесно се умекшавају: Рибља чорба постаје класика.