НОВА ЕНЕРГИЈА
СТРИП
Форма листе од пет најистакнутијих појава на српској сцени готово да потпуно релативизује њен редослед, јер је и само број облика у којима се стрипске ставке из те субјективне хијерархије манифестују бар двоструко већи (сценаристичко стваралаштво, ликовна интерпретација, издаваштво домаћих или преведених дела, изложбе, школе стрипа, скупови, трибине, гостовања иностраних великана, конкурси, предавања, деловање у иностранству...), па су пред нама само могући репрезенти тек понеке од тих многобројних стрипских еманација.
А да и не говоримо о преко 400 потпуно нових наслова у Србији и током ове године, неретко жанровски и стилски различитих, те веома често тешко самерљивих, и са подједнаким (не)успехом намењених сегментираној публици!
Стога, почнимо од најмањег заједничког садржаоца за већину наведених делатности, Међународног салона стрипа, који је ове године обележио свој јубилеј, своје 15. успешно одржавање, а чији је спиритус мовенс још од старта 2003. изванредни организатор Милосав Мики Пјешчић.
На Салону су се стекли и срели скоро сви који нешто значе у српском стрипу, од издавача, преко домаћих стрипара, па све до историчара уметности, критичара, колекционара и читалаца, а дошло је и мноштво гостију, како из бивше СФРЈ, тако и из „правог“иностранства.
Признање за укупан допринос српском стрипу добио је Марко Стојановић из Лесковца, који је гуру тамошње смотре стрипа, друге по значају у Србији, али је он и сценариста, преводилац, публициста, издавач...
Потом, награду Салона за најбољег издавача преведеног стрипа добио је „Darkwood“. Поред огромног броја натпросечних и врхунских издања, те невероватно успешног, готово неприметног преузимања најстаријег и најпознатијег српског часописа Стрипотека, усредсредио се на Корта Малтежанина. С једне стране, почео је са систематским објављивањем првих епизода у савршеним колорним књигама, којима нема шта да се замери, али и две деценије после смрти Хуга Прата нових епизода двојице фантастичних аутора који су серији и лику улили нову енергију: Каналеса и Пељехера.
Финални 3. и 4. том Ленса, неспорног, спектакуларног класика аутора Ворена Тафтса, оправдано окарактерисаног широм света као Принц Валијант вестерна, по свему је пример како код нас треба презентовати стрипове!
Продајни штанд „Чаробне књиге“у СКЦ-у је скренуо пажњу новим томовима Принца Валијанта, Флаша Гордона, Гарфилда и још некима, али доминирала је Сага, свега пар година „стара“серија, најпопуларнија и најнаграђиванија у свету последње деценије. У 2017. чак шест преведених луксузних томова! У близини Дома омладине (ДОБ) издавач је у сутерену „Еуроцентра“отворио своју специјализовану књижару!
Када смо већ код ДОБ-а, у њему је недавно одржана и 18. трибина из циклуса округлих столова о забрањеним темама српског и југословенског стрипа Сред четкица, бајонета..., чији концепт је осмислио Зоран Стефановић. Довођење у везу стрипа и цензуре, четника, бомбардовања 1999., религије, приватизације, Шарлија Ебдоа, ЦИА, Голог отока, Информбироа, листа Студент (који ове године обележава осам деценија од оснивања) или пропаганде, изазвало је што снажан одјек у медијима - што буру реакција и полемика.
Најискреније, боља сезона него што смо се надали!