ДА ЛИ НАМ ЈЕ ПОТРЕБАН РЕМОНТ?
ИЗЛОЖБЕ
Годину која измиче, у области визуелних уметности свакако ће обележити завршетак реконструкције Музеја савремене уметности, која нас је увела у, сада извесно, окончање истог посла у Народном музеју. Годинама ишчекивано, отварање обновљеног здања МСУБ отворило је сасвим нови спектар проблема. Читавих 30 милиона динара потрошено је за време свечаног догађаја, а да нису узете у обзир потребе ни институције, ни уметничке сцене. Поређења ради, реч је о средствима већим од годишњег буџета Министарства културе у области савремене визуелне уметности (24,5 милиона) или годишњег програмског буџета Музеја савремене уметности, који би требало да буде најважније средиште домаће уметничке продукције. Са друге стране, велики притисак и мрежа различитих интереса измакли су полуге одлучивања, што нарушава ауторитет, али и професионални кредибилитет установе. Недостатак свести о месту и улози културних институција у друштву, као и проблематична схватања о њиховим финансијским и стручним потребама, професионалном утемељењу, за последицу имају њихову деградацију. Једна од таквих кулминирала је ове године. Реч је о укидању Културног центра Пожега.
Формално гледано, реч је о преименовању - Културни центар Пожега постао је Културно спортски центар Пожега, међутим бахат и безобзиран начин на који је процес изведен подсећа на формално легалне, али суштински мутне поступке који се одвијају у привреди, којима се избегавају или „заобилазе“правне и финансијске обавезе. Чини се да процес у Пожеги припада другој групи, судећи по чињеници да је донедавна директорка Центра, Слађана Петровић Варагић и читаво особље Центра на овај начин остало без посла, без обзира на све претходне судске одлуке у корист запослених.
На другачију врсту проблема наишао је Графички колектив. Институција стара више од шест деценија остаје без простора због реституције. Накнадном продајом претходно враћене имовине уведен је нови власник и ситуација је постала компликована. Галерија ће морати да се пресели у нови простор, али још није познато који. Без обзира на све околности које објашњавају ситуацију, чињеница је да приликом промишљања реституције није узет у обзир јавни интерес, који би овакве ситуације спречио, или бар унапред правно одредио њихов ток. Овако је све препуштено срећном или несрећном сплету околности и доброј вољи актера.
Формирање Музеја Тера у Кикинди, институције посвећене чувању скулптуре од теракоте, велики је утисак протекле године. Њен настанак резултат је пре свега дугогодишњег рада вајара, а сада и директора Музеја Тера, Слободана Којића, на Симпозијуму Тера, вајарској колонији кроз коју је прошло преко 400 уметника и у којој је створено више од 1.000 скулптура. Други важан моменат била је будност општине Кикинда, која је имала свест да откупи простор напуштене војне касарне и омогући правно и физички простор за Теру. Уз помоћ Покрајине и Републике, реконструисано је старо здање из 19. века и створени услови да нови музеј постане не само културно, већ потенцијално и једно од привредних средишта Кикинде.
Најзад, Независна уметничка асоцијација Ремонт, отворила је низ питања о схватању улоге и значаја рада независних институција акцијом Да ли вам је потребан Ремонт? Реч је о организованом ангажовању актера уметничке сцене са циљем да се обезбеде средства за сређивање и рад Ремонта. Самоорганизовано удружено деловање на више планова, не само да је показало потребу и заинтересованост људи који партиципирају у култури за опстанак институција оваквог типа, већ је и својеврстан шамар друштву које, тенденциозно занемарујући вредносне и професионалне принципе и садржајно празни наше културне видокруге.