ВРЕМЕ ЧУДА И ОБЕЋАЊА
Време је даривања и чуда. Али то важи само за остатак планете. Ми у Србији чудима сведочимо бар неколико пута недељно, а обећањима нас дарују барем три пута дневно.
И уопште не морамо да чекамо празнике да бисмо се чудили. Нама је такорећи сваки дан празник. Можда би неко рекао да наша чуда нису тако лепа као уобичајена празнична, можда би неко приметио да обећања не можеш лепо упаковати и ставити их испод јелке, али то говоре само зли језици који су умрљани пеном од кафе и капућина.
Подсетимо се само дела тих чудесних ствари које смо доживели у 2017. години и које готово сигурно нико други у свету није доживео.
Ка Косову смо послали воз осликан фрескама и натписом „Косово је Србија“, у њему су били Миша Вацић и Марко Ђурић, али нису далеко стигли - Ђурић је утекао већ у Топчидеру. Премијер Александар Вучић је био паметнији, није се петљао много са возовима већ је за 200 до 400 евра изнајмио авион који га је одвезао директно у председнички мандат. Није га у томе много омело ни признање да 20 година није вратио књигу у библиотеку, штавише, изгледа да се многим гласачима то прилично допало.
Након избора избили су вишедневни протести студената незадовољних њиховим резултатима. Никоме ни данас није потпуно јасно шта се ту заправо десило. Можда баш зато полиција и данас повремено шаље позиве студентима на информативне разговоре, чисто да се сазна мало више детаља о нечему што их копка већ месецима и због чега не могу да се фокусирају и посвете озбиљним случајевима као што су атентатори из Јајинаца, рушење Савамале или субверзивност песама Драгана Којића Кебе. Прошле године сазнали смо и да је министар одбране Александар Вулин новац за стан добио од женине тетке из Канаде, те да га је у земљу унео девет по девет хиљада евра. Вулин, међутим, није објаснио од кога је позајмио паре за толике авионске карте и како ће да их врати.
Код новогодишње расвете није било неких великих изненађења и чуда, украси су постављени већ у октобру. Политичари тврде да то привлачи туристе, а да мотивише и нас саме да трошимо више. Није познато да ли су украси мотивисали грађане да троше више, али знамо да јесу мотивисали власти града Београда. На новогодишњу јелку потрошили су чак 83.000 евра! Могли су да купе и много више јелки да претходно нису потрошили 1,8 милиона евра на музичку фонтану, али знате како каже наш народ – боље једна музичка фонтана на Славији, него 21,6 светлећих јелки на Тргу републике.
И ово је тек делић аутентичних српских чуда у само годину дана. Било је ту и згрчених опозиционих лидера и професора који уз твитове о буџету објављују линкове ка порно-филмовима и Палми који постају најевропљани и председника државе који пише пи-ар текстове за продавницу намештаја и коалиција са косовским архинепријатељем Рамушом Харадинајем...
У поређењу са нашим чудима, сва та празнична чудашца, које свет ишчекује тако жељно целе године, делују некако сићушно и неважно. А да ствар буде још занимљивија, нас највеће чудо тек очекује. Биће, наиме, право чудо, огромно чудо, ако успемо да преживимо сва наша свакодневна чуда и останемо овде. Срећни празници и нова чуда!
Александар Вучић је био паметнији од Мише Вацића и Марка Ђурића, није се петљао много са возовима већ је за 200 до 400 евра изнајмио авион који га је одвезао директно у председнички мандат