ПОЛИТИКА БЕЗ КОНКУРЕНЦИЈЕ
Уколико се испостави тачном информација да амерички ККР купује овдашњи бизнис Теленора, домаћем Телекому стиже још оштрији такмац, онај који у дистрибуцији медијског садржаја већ доминира на тржишту, а полагано му се приближава и у области фиксног интерне
Иза рогобатног наслова „Анализа услова конкуренције на тржишту дистрибуције медијских садржаја“крије се заправо реакција Комисије за заштиту конкуренције на повећање цене кабловске услуге СББ-а, коју је овај оператер најавио почетком децембра прошле године, а почео да примењује првог дана ове. Иако Комисија, како је речено НИН-у, анализира целокупно тржиште, односно све дистрибутере кабловске телевизије, повод је изостанак адекватног објашњења СББ-а о разлозима због којих је цена њихових услуга повећана.
У питању је, како кажу, предистражни поступак покренут како би се установило да ли је овај кабловски оператер злоупотребио доминантан положај на тржишту Београда, пошто му је Комисија претходно, марта прошле године, одобрила тек условно концентрацију, односно куповину другог и мањег конкурента, ИКОМ-а. СББ се тада обавезао да ће тамо где се његови послови поклапају са ИКОМ-овим, односно тамо где постоји преклапање кабловске инфраструктуре дојучерашњих конкурената, омогућити неком трећем учеснику да уђе на тржиште, али и да ће наредне две године свако поскупљење својих услуга морати да оправда Антимонополској комисији.
Према подацима Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ) за трећи квартал 2017. СББ је свакако највећи дистрибутер кабловске телевизије и његово тржишно учешће је 48 одсто, без ИКОМ-а, односно 54 одсто заједно са њим, док њихов највећи конкурент Телеком Србија заузима, мерећи бројем корисника, 25 одсто српског тржишта кабловске телевизије.
Телеком и СББ највећи су такмаци и на тржишту интернета, оног фиксног, с тим што у том домену Телеком предњачи са 45 одсто тржишног удела, док СББ заузима 28 одсто тржишта без ИКОМ-а, односно 32 одсто са њим. А ако се испоставе тачним вишемесечне спекулације о скорој продаји норвешког Теленора управо америчком инвестиционом фонду ККР - власнику регионалне Јунајтед групе, у чијем саставу је и СББ, али и неколико телевизијских станица и канала у Србији, Хрватској, Словенији - тржишна копља би Телеком и СББ могли ускоро ломити и на пољу мобилне телефоније, а тиме и мобилног интернета.
Нагађања да државном оператеру стиже свежа конкуренција трају месецима, али их је последњих недеља подгрејала информација пласирана из централе Теленора у Ослу, о „нетраженој понуди коју је ова мултинационална компанија добила за продају свог бизниса у Мађарској, Србији, Бугарској и Црној Гори“, која се тренутно анализира. Резултати те анализе, како је саопштено, могли би бити познати крајем овог квартала, односно почетком априла.
И мада нема никакве званичне потврде, медији увелико спекулишу да је понуда стигла управо од америчког ККР-а, чија је стратегија ширења, додуше, не у области мобилне телефоније, већ интернета, кабловске телевизије и медија, неко време видљива у овом региону. Осим СББ-а и Телемаха, два водећа кабловска оператера у Србији и Босни и Херцеговини, Тотал ТВ-а и Нет ТВ плуса, као и регионалне ТВ станице Н1, већинског удела у Гранд продукцији Саше Поповића и Лепе Брене, Спорт клуб канала, као и дечијих програма Ултра, амерички ККР је јесенас купио и најгледанији хрватски канал Нова ТВ, али и неке телевизијске програме у Словенији. Фонд који се повезује са бившим директором ЦИА Дејвидом Петреусом, помињао се својевремено и као купац бизниса грчке Антена групе, која у Србији поседује две телевизије са националном фреквенцијом, Прву српску телевизију и некадашњи Б92, а сада О2, као и неколико кабловских програма.
ККР је, наводно, спреман да за куповину Теленора плати две милијарде евра, што поједини аналитичари сматрају премалом ценом, узимајући у обзир и тренутну вредност Теленора на овим тржиштима, али и цену од готово 1,6 милијарди евра, коју је ова компанија платила држави Србији када је пре нешто више од 10 година куповала тадашњи Мобтел.
Аналитичари са којима је НИН разговарао кажу да Теленор у Србији тренутно вреди око 1,3 милијарде евра, те процењују да у помињане две милијарде вероватно не улази Теленоров бизнис у Мађарској. Разлоге за одлуку да прода свој бизнис у овом делу Европе, налазе у чињеници да ова компанија у последње време стагнира или расте по стопи од око један одсто, што потврђују и подаци о пословању за 2017, објављени на њиховој интернет адреси.
„Подаци о пословању у прошлој години показују да је Теленор у Србији и Црној Гори, пошто се то гледа као једно тржиште, остварио профит од 418 милиона евра, односно да је забележио раст од 1,8 одсто. Ипак, анализирајући тржиште телекомуникација, види се да Теленор није растао темпом којим је расло тржиште него мање, па се да претпоставити да је он на овим тржиштима достигао свој максимум и да већ показује стагнацију или мали раст“, каже за НИН Драгован Милићевић, власник консултантске куће АДМ консалтинг.
Поредећи пословање Теленора на различитим тржиштима види се и да је број претплатника у Србији и Црној Гори смањен за 135.000 током прошле године, односно да је база претплатника мања за око пет одсто, док је, примера ради, у Бангладешу она повећана за 13 процената. Управо такви подаци говоре у прилог тези Ненада Гујаничића, аналитичара брокерске куће Моментум секјуритис, да Теленор више нема шта да добије на
Број претплатника Теленора у Србији и Црној Гори смањен је лане за 135.000 или за пет одсто, док је у Бангладешу повећан за 13 процената
овим тржиштима, те да се вероватно окреће Азији и Африци, где му је гарантован бржи раст.
Коментаришући изјаву ресорног министра Расима Љајића, да би продаја Теленора потврдила да је Србија стабилно тржиште и добро пословно окружење, Гујаничић каже: „Рано је за такве оцене, али очигледно је да је Теленор ударио у плафон, што се тиче ових тржишта, баш као и друге телекомуникационе компаније. Ово можда јесте стабилно тржиште и задовољавајућа конкуренција, али животни стандард грађана је низак и не нуди довољно простора за даље ширење и инвестиције у унапређене технологије и услуге“.
Ибројке говоре да је Теленор, са тренутним тржишним учешћем од 31 одсто, у области мобилне телефоније, последњих неколико година лагано губио утакмицу. Подаци РАТЕЛ-а сведоче да је у односу на укупан број корисника мобилне телефоније, Теленор 2012. заузимао 33,9 одсто тржишта, да би се четири године касније њихов удео смањио на 31,2 одсто. Разлика је још већа када се пореди укупан одлазни саобраћај, односно позиви, јер је по овом основу у истом периоду учешће Теленора пало са 40,7 на тек 33,8 одсто. Истовремено, оба њихова директна конкурента, и Телеком и ВИП, повећавали су свој удео на тржишту.
Саговорници НИН-а слажу се да би амерички инвестицони фонд ККР могао бити логичан купац Теленоровог бизниса у овом региону, јер као озбиљан учесник на тржишту интернета и кабловске телевизије, стиче прилику да синергијом својих бизниса у свим областима комуникација, постане кључни играч на овим тржиштима.
„Њихова стратегија могла би бити лагано освајање тржишта, односно доминантног положаја на тржишту и игра практично на ивици тог ножа. Верујем да ККР, уколико се испостави да је он купац, неће имати проблем да добије дозволу Комисије за заштиту конкуренције да купи Теленор, јер у области телекомуникација нема нарушавања тржишне утакмице, али шта ће се после дешавати, када се ти бизниси преклопе и споје, видећемо. Не би било изненађење да они полако постану кључни играч и да постепеним повећањем цена, у ситуацији слабе конкуренције, заправо виде своју највећу шансу. Поготово што насупрот себе имају државни Телеком, компанију која такође не може да се похвали нарочитим растом, а ако настави да функционише са свим нерационалностима које има, тек у будућности неће моћи да буде озбиљан конкурент“, каже Гујаничић.
И Драгован Милићевић сматра да Телеком има проблема унутар својих редова, те да му се може обити о главу чињеница да највећи део оствареног профита мора да уплаћује у државни буџет, уместо да инвестира, како би и надаље остао конкурентан.
„Има разлога и за и против приватизације Телекома, а чини ми се да ће се одлука доносити у зависности од тога да ли је држави потребан новац од његове продаје или не, уместо да се та одлука доноси на основу неких других параметара. Видљиво је, чини ми се, да је СББ све јачи конкурент у области дистрибуције интернета и кабловске телевизије, те ако не буде неке озбиљне стратегија развоја Телекома, он ће лагано губити ову тржишну утакмицу“, упозорава Милићевић.
Теленорова конкуренција у Србији засада ћути, баш као што ни из компаније коју јавност нуди на продају, али ни из табора највиђенијег купца за сада нема званичних потврда да се преговори о купопродаји воде, а ни колико су одмакли.
То што ни Расим Љајић, министар за трговину, туризам и телекомуникације не зна ништа о продаји Теленора, односно што тврди да су му у компанији Теленор рекли „да нису тачне информације о њиховом преузимању од стране једног оператера који овде већ послује“, такође ништа не значи. Обичај је у бизнису да се информације о продаји крију до последњег тренутка, па се тако до самог краја није званично знало ни да компанија Теленор преговара о продаји прве мобилне банке на српском тржишту, коју су основали тек пре нешто више од три године, а покушај да је продају стопирала је Народна банка Србије у тренутку када се чинило да је све већ готово.
Шта ће о продаји Теленора ККР-у, ако се та информација испостави тачном, рећи у Комисији за заштиту конкуренције, а шта у оквиру преговора о поглављу посвећеном политици конкуренције, у склопу приступања Србије Европској унији, када и ако за то дође време, зависиће очигледно од намера које покаже будући купац. А наговештај би, можда, могла дати и ова актуелна анализа тржишта поменута на почетку текста.