Династија узвраћа ударац
НОВИ КЕНЕДИ У АМЕРИЧКОЈ ПОЛИТИЦИ
Одлука да одговор првом Трамповом обраћању нацији формулише и јавности представи Џозеф Кенеди III можда наговештава да ће демократе будућег председничког кандидата потражити у чувеној породици
Одлука да одговор првом Трамповом обраћању нацији формулише и јавности представи Џозеф Кенеди III можда наговештава да ће демократе будућег председничког кандидата потражити у чувеној породици
Инжењери имиџа Демократске партије и даље бауљају по политичком пејзажу, пуних годину и кусур након што му је Доналд Трамп замрљао и последње обрисе нормалности и предвидљивости, лупивши посред сцене свој искежени лик. И даље збуњени поразом Хилари Клинтон, чије је предузетничко политичарење однело превагу над промишљеном политиком, и даље глуви на позиве Бернија Сандерса да свој програм хуманизују, а гласачку базу
омасове, и даље у потрази за најмање неадекватним одговором на Трампа – једно време је, додуше неформално, фигурирала и водитељка Опра Винфри – одлучили су се за династичку опцију. Нема другог објашњења за њихову одлуку да у име Демократске партије одговор првом Трамповом обраћању нацији формулише и јавности представи тридесетосмогодишњи Џозеф Кенеди III, изданак породице која је до сад изнедрила чак 17 јавних делатника.
Јасно видљиви траг су Кенедијеви почели да остављају с антисемитом, предузетником и амбасадором у Уједињеном Краљевству, Џозефом Кенедијем Старијим. Његову жељу да заседне у Белу кућу спречио је Теодор Рузвелт, па је стари Кенеди своју амбицију усадио у Џозефа Кенедија Млађег који је трагично настрадао у Другом светском рату. Породичну тежњу је остварио други најстарији син Џон Ф. Кенеди кога је као председника у Даласу 1963. убио Ли Харви Освалд. Пуцањ у њега, сматрала је либерална Америка, био је пуцањ у прогресивну страну Демократске партије, премда је свега три године мандата недовољно за адекватну процену Џонове заоставштине. Његов млађи брат био је мање харизматични Роберт Ф. Кенеди, државни правобранилац и сенатор утицајне државе Њујорк. Поделио је судбину са старијим братом – усмртио га је Сирхан Сирхан, двадесетпетогодишњи Палестинац разгневљен подршком Израелу за време Шестодневног рата.
Најмлађи брат, Едвард Кенеди, био је сенатор испред Масачусетса више од четрдесет година, а шала вели да је добро што 1980. није претекао Џимија Картера у трци за демократског кандидата за председника, јер би вероватно прошао као Џон и Роберт. Џозефу Кенедију III, иначе Робертовом унуку, само што је постао посланик у Представничком дому америчког Конгреса, свакако предстоји дуг политички пут до председничке номинације.
Озбиљан терет носи на плећима – с једне стране треба да око себе окупи прекаљене и истрошене њушке из Демократске партије и уједно подјарми њихов утицај, с друге треба да као перспективни политичар осмисли и наслеђе Кенедијевих и одрживи леволиберални програм.
Његово оповргавање Трамповог хвалисања током обраћања нацији било је тачно оно што су у Демократској партији и прижељкивали – обиље смислене, харвардске реторике, поигравање с патосом и приближавање свим сферама друштва, инсценирано у просторијама веома успешне масачусетске државне струковне школе Диман, чиме се покушало с отклоном од либералног елитизма и
снобовштине виших класа. Трамп је наступио агресивно, а млади Кенеди је одговорио да „насилници немају снагу и дух народа уједињеног око истог циља“. Прецизније одређење тог циља је изостало. Говорио је на шпанском, хвалио покрет „Црни животи су важни“и помало песнички тврдио да ће се „Америци судити по обећањима које успе да оствари“, чиме је критиковао неоствариво Трампово јемство да ће изградити зид на граници с Мексиком, а потом натерати владу Мексика да покрије трошкове градње. Наизглед је једино неочекиван Џозефов акценат на социјалним проблемима, што се тумачи као тежња већег дела Демократске партије да преотме социјалдемократску реторику од, сматра се, радикалног Бернија Сандерса.
Председник можда јесте био у праву када је у обраћању нацији тврдио да запосленост расте, порези падају, да се бирократија смањила, а да амерички индустријски индекс Дау Џонс расте (који дан касније је стрмоглаво пао за 4,6 одсто у једном дану, што довољно говори о Трамповом познавању материје којом се бави), али није имао права да прећути друштвену цену наглог опоравка америчке привреде.
„Треба да изаберемо економију која је довољно јака да подржи рекордне цене акција на берзи и која је довољно храбра да призна да је погрешно то што директори компанија зарађују и по 300 пута више од просечног радника“, рекао је млади Кенеди.
Његова највећа компаративна предност у односу на окошталу америчку политичку сцену, коју ни власт приучене ријалити звезде није уздрмала до темеља, уједно је и његов највећи недостатак – Џозеф Кенеди III напросто није довољно политички профилисан да би се могло говорити о нацртима његовог програма, а камоли о конкретном политичком предлошку. Сасвим је могуће да ће у будућности постати нови заговорник смиривања расних тензија, умањења класних разлика и мање интервенционистичке спољне политике, али је једнако вероватно да ће завршити и као апологета интересних група као Хилари Клинтон. Једино је извесно да ће захваљујући презимену имати успешан политички живот, премда би циник рекао да му исто то презиме не гарантује нарочито дуг животни век.
Познато је да је Џозеф Кенеди III од малих ногу био очекивано уроњен у чари високе политике, јер је његов отац – иначе, такође посланик у Представничком дому америчког Конгреса – играо важну улогу у планирању кампање Едварда Кенедија. На станфордском универзитету је развио репутацију изразито непорочног, чак аскетски расположеног студента – колеге су му у кафанама из шале стално наручивали млеко – а тамо је стекао дипломе из менаџмента и техничких наука. По дипломирању с 23 године приступио мировним снагама и три године је провео у Доминиканској Републици. Уписао је потом право на Харварду, а током студија је био помоћник јавног тужиоца у једном масачусетском округу и бавио се пружањем бесплатне правне помоћи сиромашним грађанима.
Када је пре шест година обзнанио да ће испред Демократске партије да се кандидује за место посланика у Представничком дому, други кандидати су одмах одустали од трке, свесни да се против таквог презимена не могу борити, а исто су поступили и сваки пут када се за ову функцију поново кандидовао. Сваки пут је однео победу над републиканским кандидатима. Досадашњу политичку каријеру обележио је заговарањем за већа државна издвајања за развој науке и технологије и инсистирањем да се запосленима у нуклеарној електрани јавног предузећа Тексас инструментс који су оболели од рака исплате компензације. Једина мрља коју је до сада направио тицала се гласања против амандмана којим су се настојале смањити ингеренције Националне безбедносне агенције у прикупљању личних података. Био је један од ретких представника Демократске партије који су, сматрали су продемократски аналитичари, гласали за смањење грађанских слобода.
„Верујем да сваки овогодишњи кандидат за јавну функцију мора да изађе пред све Американце, истомишљенике и пред противнике, и да увиди да мора да води цео народ у веома тешким годинама пред нама.“
То није рекао Џозеф Кенеди III, већ његов деда, Роберт, који је једном приликом разочаран приметио да су већини његових колега важна питања попут изградње социјалних станова „само обична политика“. Другом приликом је у разговору са децом богаташа, студентима образованим на престижним универзитетима, на питање где мисли да набави средства којима планира да успостави социјалну једнакост, уз осмех одговорио: „Па, од вас.“
Велика су очекивања од Џозефа III.
Његово оповргавање Трамповог хвалисања било је тачно оно што су демократе прижељкивале – обиље смислене харвардске реторике и приближавање свим сферама друштва